Premijer Republike Srpske Radovan Višković uputio je danas generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i zemljama članicama Saveta bezbednosti 31. izveštaj u ime RS kao potpisnice svih aneksa koji čine Dejtonski sporazum, uoči redovnog zasedanja tog tela posvećenog situaciji u BiH.
Izveštaj se odnosi na period oktobar 2023 – april 2024. godine i u njemu, kao i u prethodnim, Vlada Republike Srpske iznosi svoja viđenja o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava BiH, u cilju razjašnjavanja svojih stanovišta članovima Saveta bezbjednosti i međunarodne zajednice, prenosi RTRS.
U prvom delu izveštaja, Republika Srpska još jednom ističe privrženost Dejtonskom sporazumu, koji više od 28 godina uspešno čuva mir između tri ranije zaraćena konstitutivna naroda u BiH – Bošnjaka, Srba i Hrvata.
To, kako se navodi, uključuje opredeljenost za ustavni poredak, kao i suverenitet, teritorijalni integritet BiH i podrazumeva nepokolebljivu posvećenost daljem miru u BiH.
U drugom delu govori se o brzom napretku koji je višenacionalno rukovodstvo BiH nedavno postiglo na pitanjima integracije BiH u EU i ističu ključni koraci neophodni da bi BiH napredovala na putu ka EU.
Republika Srpska pozdravlja odluku Evropskog saveta da prizna ovaj napredak odobravanjem početka pregovora BiH o članstvu u EU i ponavlja snažnu podršku integraciji BiH u EU.
Objašnjava se zašto je federalna ustavna struktura BiH ne samo u skladu sa zahtevima EU, nego i zašto je važna za evropsku bezbednost.
Naglašava se da je, s obzirom na to da BiH počinje pregovore o pristupanju EU, davno prošlo vreme da se suverenitet i demokratska samouprava vrate BiH zatvaranjem Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Kako se ističe, kao što je EU jasno stavila do znanja, „prisustvo stranca koji tvrdi, bez ikakvog pravnog osnova, da ima neograničenu despotsku vlasti u BiH, suprotno je putu BiH u EU“.
Dodaje se da je krajnje vreme i da se strane sudije u Ustavnom sudu BiH zamene sudijama koji su državljani BiH, što je reforma koju je Evropska komisija navela među svojih 14 ključnih prioriteta za integraciju BiH u EU.
U trećem delu izveštaja, Republika Srpska ukazuje na napore, kako kaže, „penzionisanog nemačkog političara koji tvrdi da je visoki predstavnik, Kristijana Šmita, i njegovih pobornika, da sabotira politički napredak BiH i integraciju u EU“.
Ukazuje se na to da je, samo pet dana nakon što je Evropski savet odlučio da otvori pristupne pregovore sa EU, Šmit „namerno postupajući protiv jasno izraženih primedbi EU, izdao nezakonitu odluku kojom navodno donosi 114 izmena i dopuna Izbornog zakona BiH“.
„Svestan da su njegova diktatorska ovlašćenja potpuno nespojiva sa evropskim putem BiH i videvši da su partneri na vlasti u BiH iz reda različitih naroda dokazali koliko mogu postići, Šmit je namerno izazvao političku krizu da poremeti integraciju BiH u EU, koja mu služi kao argument da BiH ne zaslužuje suverenitet niti da njome upravljaju njene demokratske institucije“, naglašava se u izveštaju.
Navedeno je i da Šmit „progoni građane na osnovu zakona koji je nametnuo, a kojim propisuje kaznu zatvora za javne funkcionere koji odbiju da se povinuju njegovim nezakonitim dekretima“.
„U protivpravnom pokušaju da svrgnu demokratski izabranog lidera, zvaničnici BiH, postupajući pod Šmitovim pritiskom, podigli su optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na osnovu Šmitovog lažnog novog krivičnog zakona“, kaže se u izveštaju.
U trećem delu Izveštaj se navodi da „određene zemlje, u suprotnosti sa deklarisanom podrškom težnjama BiH da uđe u EU, potkopavaju političku stabilnost BiH i sabotiraju njenu integraciju u EU kroz stalno uplitanje u unutrašnje stvari BiH“.
Ističe se da su svi primeri uplitanja u unutrašnje stvari BiH „destruktivni su za buduće izglede BiH za članstvo u EU i uspeh kao države“.
Redovna sednica Saveta bezbednosti UN o Bosni i Hercegovini trebalo bi da bude održana sredinom maja. Najviše telo Svetske organizacije dva puta godišnje razmatra situaciju u BiH na osnovu izveštaja visokog predstavnika.
