Meštani u ataru kuršumlijskog sela Rastelica, koje je na samoj administrativnoj liniji sa Kosovom, tvrde da su skoro svakodnevno suočeni sa šumokradicama – Albancima sa Kosova, koji naoružani upadaju na prostor te opštine i kradu drva.
Već godinama se pojavljuju vesti o upadima Albanaca sa Kosova, koji pljačkaju imovinu ljudi iz kuršumlijskih sela, naročito onih gde je mali broj stanovnika. Oni su napravili i alternativne puteve kojima prolaze, a takođe i pucaju na policiju. Meštani su se više puta obraćali nadležnima, ali do sada nije urađeno ništa, te su se zato odlučili na protest.
„Arnauti sa Kosmeta upadaju kod nas u selo, hektar i po bukove šume su mi posekli, na naše dugogodišnje obraćanje nadležnim institucijama da nas zaštite, do sada nije urađeno ništa, ili to nije sprečeno, jedino je policija imala neke akcije, ali na njih se puca“, kaže za N1 Mile Koprivica iz Rastelice.
Dodaje da ti ljudi s Kosova „dolaze vrlo organizovano, sa traktorima, sa građevinskim mašinama kojima prave puteve, sa automatskim oružjem i bezbednosnim licima, koja to obezbeđuju dok oni seku naše šume“.
Navodi da kuršumlijska opština ka Kosovu ima 110 kilometara administrativne linije.
„To je veliko područje, sela koja gravitiraju prema toj administrativnoj liniji su slabo naseljena, ima nekoliko policijskih baza, vojnih više ne. Vojska bi trebalo da čuva granicu, ona to više ne čini. Vojska je dolazila do pre dve-tri godine, sada samo policija po pozivu“, dodaje Koprivica.
Kaže i da su „oni prošle, pretprošle godine dolazili kao na posao, u dve smene, pre poone i popodne, ujak koji je u selu prošle godine živeo, kaže oni pevaju, raspoloženi, slave“.
Na pitanje da li misli da će se uskoro nešto promeniti po tom pitanju, on navodi da moraju da se nadaju da će se promeniti, ali da im dosadašnje iskustvo govori drugačije.
„Ništa se nije promenilo, oni to znaju i ponašaju se kao da je sve to njihovo“, ukazuje i dodaje trenutno četiri kilometara teritorije centralne Srbije ne kontroliše naša vlast.
Dodaje da polako prilaze i naseljenim selima, kao i da je na neke meštane čak i pucano.
„To je upozorenje da im se ne prilazi i oni nastavljaju da rade svoj posao, koji je vrlo organizovan“, poručuje.
Kaže i da je prethodnih godina govorio i za više javnih glasila sa nacionalnom frekvencijom, „i, nažalost, promenilo se ništa nije“.
