Hrvatska kuna je otišla u istoriju – za nju više ništa ne može da se kupi, ali će moći da se zameni za evro u bankama. Nakon dvonedeljnog prelaznog perioda evro je postao jedino sredstvo plaćanja u Hrvatskoj, piše RTS.
Put od jugoslovenskog dinara, preko kune do evra, trajao je više od tri decenije. Doveo je Hrvatsku na mesto 20. članice Evropske unije u kojoj je evro zvanična valuta.
Građani smatraju da ko nema svoju valutu „nije sav svoj“, dok drugi ipak ocenjuju da će se vremenom navići i da će se kriza manje osetiti na evrima.
Promenom zvanične valute, promenile su se i cene u Hrvatskoj, na gore.
U senci međusobnih optužbi je kuna, koja posle 29 godina odlazi u istoriju.
Ekonomski novinar Dalibor Dobrić kaže da se sada svi jako čude što trgovci žele da zarade i da koriste priliku da dignu cene.
„Užasno je teško razlučiti, razdvojiti poskupljenja koja su deo inflacije i koja je u Hrvatskoj velika, najveća koju smo ikada imali, 12, 13 posto, od zaokružovanja cena zbog uvođenja evra“, napominje Dobrić.
Ono što su pokazala istraživanja u maju, obistinilo se u januaru – uvođenje jedinstvene valute rezultiralo je povećanjem cena. Trgovci ipak tvrde drugačije.
„Cene se jesu menjale, ali ne sada u periodu konverzije, nego značajno od devetog meseca. Kako su krenula poskupljenja energenata, tako su proizvođači namirnica dizali cene, a mi smo delom i pratili to, ali od promene, uvođenja eura se nije ništa dogodilo sa cjenama“, kaže direktor „Konzuma“ za zagrebačku regiju Denis Valižić.
Šta će se dešavati posle uvođenja evra, prognoziraju ekonomisti, koji se raduju što će deliti valutu sa oko 350 miliona građana Unije.
„Više neće biti troškova konverzije, dakle menjanja novca, banke i menjačnice su zarađivale dve milijarde kuna samo na tim konverzijima, a krediti bi trebali biti niži. Euro će sigurno u perspektivi doneti određene prednosti Hrvatskoj, takođe i konkuretnost u trgovini“, smatra ekonomista Petar Vušković.
Osim nove valute, nova godina je odvela Hrvatsku u zonu Šengena . U tu vožnju, bez granica, uložila je 120 miliona evra. To je osmo proširenje Šengena – prvo posle 11 godina.
