Samo 63 bugarska poslanika glasala su za projekat vladinog programa koji je predložila Petkova partija – „Nastavak promena” i njihov mlađi partner u koaliciji „Demokratska Bugarska”. Protiv toga se usprotivilo 114 poslanika – blok GERB-a bivšeg premijera Bojka Borisova i proruska partija „Renesansa“. Preostale tri političke frakcije, uključujući socijaliste, bile su uzdržane tokom glasanja.
Zbog toga je „Nastavi promene” saopštio da će u ponedeljak vratiti mandat za formiranje vlade predsedniku Rumenu Radevu, nakon čega će on po treći put morati da ga preda političkoj snazi. Ukoliko i ovaj pokušaj ne uspe, Bugarsku čekaju još jedan prevremeni izbori – peti u poslednje dve godine.
Radev je preliminarni pokušaj formiranja vlade poverio bloku GERB, koji je više od mesec dana predlagao ujedinjenje oko kabineta tehnokrata. Lider GERB-a Borisov, prema kojem se u političkoj zajednici dvosmisleno tretira, više puta je isticao da se neće prijaviti za mesto premijera.
Ali, na kraju se pokazalo da su njegovi napori bili uzaludni i u decembru je parlament odbacio nestranački sastav vlade koji je predložio Borisov blok.
Bugarska je u političkim previranjima od leta 2020. godine, kada su hiljade Bugara izašle na ulice da protestuju protiv vladavine Borisova, optužujući ga da se nije borio protiv korupcije i da je u dosluhu sa moćnim lokalnim oligarsima.
Borisov, koji je vladao zemljom više od decenije pre nego što je izgubio vlast 2021. nakon protesta, pobedio je na izborima 2. oktobra, ali njegova stranka GERB nije uspela da obezbedi većinsku podršku za funkcionalnu vladu.
Neuspeh Bugarske da formira vladu sa sadašnjim sastavom parlamenta mogao bi da ugrozi njene planove za pridruživanje evrozoni 2024. godine. To bi takođe odložilo preko potrebne reforme za borbu protiv korupcije na visokom nivou i moglo bi sprečiti efektivno korišćenje milijardi evra iz fondova EU za oporavak.
