Prema rečima rumunskog premijera, liberalizacija kretanja, poslovanja i usluga omogućiće EU da aktivnije podrži susedne zemlje.
„Razgovarao sam sa komesarom o Šengenu, koji je veoma važan ne samo za našu zemlju, već i za čitav set mera koje se preduzimaju na evropskom nivou. I čim dobijemo ovaj status, to će olakšati sve korake koji se preduzimaju na nivo Evropske unije u smislu podrške svih zemalja istočnog krila, kao i Ukrajine i Moldavije“, napomenuo je Čuke.
Rumunski predsednik Klaus Johanis je krajem marta izrazio nadu da će Evropska unija tokom ove godine uspeti da se dogovori o početku pristupanja njegove zemlje šengenskoj zoni, iako je naglasio da ta odluka ne zavisi od toga.
Podsetimo, u decembru 2022. ministri unutrašnjih poslova zemalja EU nisu uspeli da odobre pristupanje Bugarske i Rumunije šengenskoj zoni, već su pristali na pristupanje Hrvatske. Austrija i Holandija glasale su protiv ulaska Rumunije i Bugarske u šengensku zonu.
Holandija je pojasnila da ne govori protiv Rumunije, već samo protiv Bugarske, ali pošto su donete dve odvojene odluke, jedna za Hrvatsku, druga za Bugarsku i Rumuniju, i njihov glas je bio protiv. Situacija je čak dovela do privremenog pogoršanja diplomatskih odnosa između Beča i Bukurešta.
