Ministri inostranih poslova Austrije i Slovenije Aleksander Šalenberg i Tanja Fajon pozvali su u Podgorici na hitan izbor sudija Ustavnog suda, poručujući da će EU ozbiljno preispitati da li će sarađivati sa Vladom koja bi bila fomirana na osnovu aktuelnog „upitnog Zakona o predsedniku“.
Šalenberg i Fajon su došli kao medijatori, po nalogu visokog predstavnika Evropske unije (EU) za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepa Borela, navodeći da će svoja zapažanja iz Crne Gore preneti kolegama u EU.
Delegacija EU u Podgorici je saopštila da su se ministri sastali s predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, predsednicom Skupštine Danijelom Đurović i premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem.
Fajon je ocenila da je situacija u Crnoj Gori zabrinjavajuća i upozorila da Crna Gora rizikuje zaustavljanje pristupnih pregovora sa EU.
Fajon je novinarima kazala da je u razgovorima sa zvaničnicima iskazala podršku da Crna Gora prevaziđe institucionalnu blokadu i napreduje na putu evropskih integracija.
Ponovila je da je Zakon o predsedniku Crne Gore upitan, posebno jer nema Ustavnog suda koji bi ga ocenio.
Navela je da se nada da će sudije Ustavnog suda biti izabrane do kraja januara.
Podvukla je da će EU ozbiljno preispitati eventualnu saradnju sa Vladom koja bi bila izabrana na osnovu tako usvojenog zakona.
Fajon je rekla i da je optimista da će situacija u Crnoj Gori biti poboljašana posle današnjih sastanka i istakla da „cenimo nepokolebljivo protivljenje Crne Gore ruskoj agresiji“.
Šalenberg je istakao da je Crna Gora dugo bila najnaprednija zemlja na putu ka EU, ali da sada stvari stoje drugačije.
On je rekao da nisu u privatnoj ili bilataralnoj poseti, nego kao zabrinuti prijatelji zbog situacije u toj zemlji:
„Ova poseta je jasno upozorenje, ali i ohrabrenje“, kazao je Šalenberg, ali je upozorio da, ako se ovako nastavi, Crna Gora rizikuje da „propusti naredni voz na putu ka EU“.
U Briselu neće olako prihvatiti ;ako Crna Gora „ode pogrešnim putem“, rekao je ;Šalenberg.
Naglasio je da nema vremena za gubljenje za izbor sudija Ustavnog suda i da se nada da će u februaru moći da konstatuju da su te sudije izabrane.
I on je ponovio da je Zakon o predsedniku vrlo sporan.
Kako je rekla Fajon „ako se krene pogrešnim putem, rizikuje se gubitak poverenja, rizikuje se podrška i pomoć EU, ali i potpuna blokada pregovora“.
„A znamo šta bi onda usledilo“, rekla je Fajon, dodajući da bi najveći gubitnici bili crnogorski građani koji u većini žele put ka EU.
Pozvala je na dogovor svih strana, ističući da je prioritet izbor sudija Ustavnog suda, ali i da se krene ka pripremi za vanredne izbore.
Šalenberg je rekao da ne bi bilo dobro ići u primenu Zakona o predsedniku pre no što ga oceni Ustavni sud koji tek treba da bude funkcionalan što sada nije.
„Mi savetujemo da se to ne čini“, poručio je Šalenberg.
Crna Gora je mesecima u političkoj i institucionalni blokadi, a građani na protestima traže od političara deblokadu i vanredne parlamentarne izbore.
U novembru su po drugi put usvojene izmene Zakone o predsedniku Crne Gore, kojim Skupština preuzima deo nadležnosti šefa države čime omogućava parlamentranoj većini da saostalno imenuje svog kandidata za mandatara i formira novu vladu, treću u poslednje dve godine.
Venecijanska komisija Saveta Evrope je dala negativno mišljenje o tom zakonu, a Evropska komisija pozvala Skupštinu Crne Gore da ga povuče i pozvala političke aktere na deblokadu Ustavnog suda koji je u krnjem sastavu od septembra.
Oštre poruke slične današnjim su zvaničnicima u Podgorici prošle sedmice direktno preneli specijalni izaslanici za Balkan, SAD, Velike Britanije i Nemačke i izrazili zabrinutost svojih vlada zbog stanja u kojem je Crna Gora.
Specijalni izaslanik SAD Pablo Eskobar tada je ocenio da je Crna Gora „skoro u kolapsu“, da bi formiranje nove Vlade bez izbora bio „rizičan potez“, i saopštio da Vašington „ne vidi kako bi mogao da sarađuje“ s vladom formiranom na osnovu spornog Zakona o predsedniku.
