Osnovni sud u Prištini doneo je odluku kojom je odbio kao neosnovane zahteve za odbacivanje optužnice i osporavanje dokaza u slučaju „Banjska“. Zahteve je podnela odbrana Vladimira Tolića, Dušana Maksimovića i Blagoja Spasojevića protiv optužnice Specijalnog tužilaštva.
Optužnica Specijalnog tužilaštva, podignuta 11. septembra 2024. godine, za slučaj Banjska, optužuje 44 fizička lica i jedno pravno lice „RAD D.O.O“. Listu optuženih predvodi Milan Radoičić, prenosi Kossev.
Do sada su uhapšeni i nalaze se pod merama pritvora u ovom slučaju: Blagoje Spasojević, Vladimir Tolić i Dušan Maksimović, protiv kojih je pokrenut krivični postupak.
Na prvom pretresu održanom 9. oktobra 2024. godine, trojica optuženih izjavili su da nisu krivi. Nakon toga, odbrana je iskoristila rok od 30 dana za osporavanje dokaza i zahteva za odbacivanje optužnice.
Advokat optuženog Tolića, Miloš Delević, 5. novembra 2024. godine podneo je prigovor, naglašavajući da u ovoj fazi krivičnog postupka postoje uslovi da optužnica bude u potpunosti odbačena, jer ne postoje dokazi koji potkrepljuju osnovanu sumnju da je njegov branjenik izvršio krivično delo.
Prema rečima advokata Delevića, STRK nije preciziralo nijednu radnju kojom je izvršeno krivično delo.
„…dakle, nije jasno da li je moj branjenik bio vođa, izvršilac, pomoćnik ili podstrekivač. Iako smo u ovom slučaju imali godinu dana za istragu, saslušano je mnogo svedoka, do tog odgovora se nije došlo“, citira se Delević u prigovoru.
Takođe, navodi se da Tužilaštvo nije navelo odgovornosti učesnika.
„Jedini osnov na kojem STK povezuje mog branjenika sa krivičnim delima za koja je optužen je da je bio u uniformi i da je kritičnog dana teško ranjen, dok je njegova uloga potpuno nepoznata sudu, odbrani i javnosti. Stoga, ova optužnica ne ispunjava zakonske uslove za razmatranje na sudskom pretresu“, citira se Delević u prigovoru.
Zbog toga, advokat je tražio da se optužnica protiv Vladimira Tolića odbaci kao neosnovana ili da se vrati STRK na izmene ili da se zakaže i održi ročište za razmatranje i ocenu ovog zahteva.
Advokat optuženog Spasojevića, Ljubomir Pantović, u prigovoru podnetom 4. novembra 2024. godine, između ostalog, naglašava da ne postoji osnovana sumnja u optužnici protiv njegovog branjenika i drugih optuženih. Prema njegovim rečima, ne postoje prihvatljivi dokazi da je Spasojević izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Navodi se da nisu precizirani postupci optuženog, a osporava se i pravna kvalifikacija krivičnih dela.
„Jedina stvar koja može povezati mog branjenika sa postupcima opisanim u ovom delu optužnice STRK-a je to što je uhapšen na mestu događaja kritičnog dana, ali to nije dovoljno da podrži osnovanu sumnju da je izvršio krivično delo za koje je optužen, a ono što nedostaje u ovom slučaju je stvarni opis radnji koje je konkretno učinio ovaj optuženi“, citira se Pantović u svom prigovoru.
Pantović u svom prigovoru tvrdi da optužnica ima nedostatke i da je nepotpuna. Zbog toga je zatražio da optužnica protiv njegovog branjenika bude odbijena ili da se zakaže i održi pretres za razmatranje i ocenu ovog zahteva.
Braniteljka optuženog Maksimovića, Jovana Filipović, u zahtevu za odbacivanje optužnice koji je podnela 4. novembra 2024. godine, između ostalog, istakla je da su stavovi Tužilaštva u optužnici protiv njenog branjenika neosnovani i zasnovani na pretpostavkama i da nijednim dokazom nisu potkrepili osnovanu sumnju da je Maksimović izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret.
„STRK ni u jednom slučaju nije dokazalo da je moj branjenik imao bilo kakve veze sa događajem koji se desio u Banjskoj 24. septembra 2023. godine, osim toga što živi u istom selu, i nijedan drugi dokaz nema u vezi sa konkretnim osumnjičenim“, citira se Jovanović u zahtevu.
Navodi se da je STRK podnelo optužnicu bez prethodno utvrđenih činjeničnih stanja i u suprotnosti sa odredbama KZRK-a.
„…optužnica se zasniva isključivo na pretpostavkama i opširnim izjavama svedoka, od kojih su sve u suprotnosti sa dokazima, s obzirom na to da je na osnovu dokaznog materijala utvrđeno da DNK branjenika ne poklapa ni sa jednim od stvari. Utvrđeno je da on nije pucao kritičnog dana i da nije bio izložen česticama baruta“, citira se prigovor, uz koji je Filipović zatražila da se odbaci optužnica STRK-a.
S druge strane, državni tužilac u odgovoru na zahteve odbrane, podnetom 19. novembra 2024. godine, naglašava da su tvrdnje odbrana neosnovane i da nisu u skladu sa činjeničnim stanjem.
„…odbrana mora imati u vidu da se u ovoj fazi postupka dokazi ocenjuju u dva paralelna aspekta: prihvatljivost i verovatnoća samo u odnosu na postojanje dobro osnovane sumnje, što znači da za ovo drugo se traži utvrđivanje činjenice da li bi objektivni posmatrač bio uveren da optužnica ima podršku u dokazima za okolnosti pod kojima se tvrdi da je izvršeno krivično delo, a iz tih dokaza proizlazi dobro osnovana sumnja. U suprotnom, u ovoj fazi postupka ne može biti ocene dokaza u odnosu okolnosti aspekta krivice“, citira se u odgovoru tužioca.
Takođe, naglašava se da su dokazi prikupljeni zakonito od strane Tužilaštva i Policije. Takođe, navodi se da optužnica ima podršku u dokazima za okolnosti pod kojima se tvrdi da su izvršena krivična dela.
„Dokazi koji su predloženi u optužnici, bilo materijalni, bilo lični, potvrđuju početke organizovanih struktura (čiji su deo i trojica optuženih), pripreme, napad na kritični dan“, citira se da je tužilac istakao u svom odgovoru.
Tužilac je u odgovoru na osporavanja odbrane takođe naglasio da nisu ispunjeni uslovi za odbacivanje optužnice u smislu člana 248. KZRK-a. Tako je državni tužilac zatražio da zahtevi odbrane budu odbijeni kao neosnovani.
U vezi s tim, Sud je utvrdio da su dokazi na kojima se zasniva optužnica prikupljeni zakonito i da ne postoji nijedan dokaz koji bi mogao biti neprihvatljiv ili koji je prikupljen suprotno zakonskim odredbama Krivičnog postupka.
Takođe, u odluci Osnovnog suda se navodi da iako su u podnescima odbrane izneseni opšti prigovori u vezi s dokazima, nije iznet specifičan prigovor za konkretni dokaz koji je predložen u optužnici, da bude proglašen neprihvatljivim.
Takođe, Sud je došao do zaključka da su dokazi prihvatljivi i da se mogu sprovesti u sudskoj reviziji, i da ne postoji nijedan element koji bi doveo u pitanje prava optuženog garantovana Ustavom, konstatujući da nema zakonske osnove da bilo koji dokaz bude izuzet kao neprihvatljiv.
Međutim, povodom tvrdnji odbrane da Tužilaštvo nije argumentovalo koje su bile uloge optuženih, odnosno da li su bili izvršioci, pomagači ili podstrekivači optuženih u odnosu na druge optužene, prema oceni Suda, ove tvrdnje su neosnovane, jer u ovoj fazi postupka to ne može biti razmatrano, s obzirom da je stepen potkrepljenosti optužnice dokazima u ovoj fazi postupka osnovana sumnja.
Što se tiče predloga advokata Delevića da se optužnica vrati na dopunu, Sud u svojoj odluci navodi da su ovi prigovori neosnovani.
Prema oceni Suda, na osnovu materijalnih dokaza koje je Tužlaštvo predložilo u optužnici, dokazana je osnovana sumnja da su optuženi izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret.
„Sud je sa posebnom pažnjom analizirao tvrdnje odbrane optuženih u vezi sa osporavanjem dokaza i zahtevom za odbacivanje optužnice i došao do zaključka da je tužilaštvo uspelo da potkrepi osnovanu sumnju da su optuženi izvršili krivična dela za koja se terete“, navodi se u odluci.
