Prisustvo virusa afričke kuge svinja, po prvi put u Crnoj Gori, potvrđeno je kod dve uginule divlje svinje, pronađene na teritoriji opštine Nikšić, u graničnom području sa Bosnom i Hercegovinom, saopštila je Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.
„Veterinarska ambulanta ‘Nikšić’ je, 12.01.2023. godine, od lovačkog društva Bratogošt, primila informaciju o pronalasku dve uginule divlje svinje. Po prijemu obaveštenja, VA Nikšić je po nalogu veterinarskog inspektora, u saradnji sa lovačkim društvom, izvršila uzorkovanje i neškodljivo uklanjanje leševa. Odgovarajući uzorci za laboratorijsko ispitivanje su dostavljeni Specijalističkoj veterinarskoj laboratoriji u Podgorici, koja je odmah po prijemu izvršila neophodna dijagnostička ispitivanja. Dana 14.01.2024. godine, Specijalistička veterinarska laboratorija je propisanim dijagnostičkim ispitivanjim utvrdila prisustvo virusa afričke kuge svinje u uzorcima oba leša“, navodi se u saopštenju.
Prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH), bolest je u Evropi prisutna od 2007. godine i nezaustavljivo se širi evropskim kontinentom, kod domaćih i divljih svinja. U susednim zemljama prvi put se pojavila 2019. u Srbiji, a potom i u Severnoj Makedoniji (2022), Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Kosovu (2023), pišu Vijesti.
Stoga je, navode iz Uprave, bilo očekivano da će se bolest pojaviti i u Crnoj Gori.
„Od 2019. godine, s obzirom na pojavu bolesti u regionu, kao i specifičnosti ovog virusa, nepostojanje adekvatne vakcine i terapije protiv ove bolesti, Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove je u saradnji sa veterinarskom službom i Lovačkim savezom kontinuirano sprovodila kampanju podizanja svesti, obuke i simulacione vežbe, kao i sve ostale neophodne preventivne mere u cilju smanjenja rizika od pojave bolesti u Crnoj Gori, odnosno ranog okrivanja i pravovremenog odgovora u slučaju pojave bolesti. Sve ove aktivnosti evidentno su doprinele kasnijoj pojavi bolesti na našoj teritoriji“, dodaje se u saopštenju.
Pojašnjavaju da ova bolest nije zoonoza, odnosno da ljudi ne mogu oboleti od virusa afričke kuge svinja, ali ističu da meso oboelih životinja nije podobno za ishranu.
„Afrička kuga svinja, od koje obolevaju isključivo domaće i divlje svinje, sa smrtnošću od gotovo 100%, brzo se širi i prouzrokuje velike ekonomske gubitke. Bolest se najčešće širi kontaktom bolesnih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom, odećom, obućom, opremom i prevoznim sredstvima, kao i leševima uginulih ili zaklanih životinja“, navodi se u saopštenju.
Kako bi se bolest pravovremeno ograničila i suzbila, naglašavaju, od izuzetnog je značaja da se Upravi prijavi svaki leš, odnosno uginula divlja svinja, kako bi bila uklonjena na neškodljiv način od strane nadležne veterinarske službe, i samim tim smanjena mogućnost nastanka novih slučajeva.
„Programom obaveznih mera zdravstvene zaštite životinja predviđena je naknada za informaciju o pronalasku uginule divlje svinje u iznosu od 40 evra. Pronađeni leš se prijavljuje Upravi za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove na dežurni broj telefona 067/666-632. Nakon toga, ako je prijava opravdana, vrši se uzorkovanje, dijagnostičko ispitivanje i preduzimaju se sve propisane mjere“, pojasnili su iz Uprave.
Podsećaju i da je svaki držalac svinja u obavezi da prijavi svaku promjenu zdravstvenog stanja, kao i svako uginuće svinja na gazdinstvu, nadležnoj veterinarskoj ambulanti.
„Veterinar će po izlasku na teren i o trošku Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove uzeti uzorke i iste poslati u Specijalističku veterinarsku laboratoriju u cilju blagovremenog isključivanja ili potvrde bolesti“, dodaju.
Držaocima svinja se preporučuje da u potpunosti sarađuju sa veterinarskom službom i primjenjuju biosigurnosne mjere na gazdinstvu, u skladu sa preporukama veterinarske službe, što podrazumijeva: pridržavanje propisa o identifikaciji životinja, kretanju i prometu životinja, držanje svinja na način da se spreči direktan kontakt domaćih svinja sa divljim svinjama i drugim divljim životinjama.
Takođe treba izbegavati pašno držanje svinja i puštanje svinja u otvoreni prostor, koji nije zaštićen ogradom ili na drugi način, kao i ne hraniti svinje pomijama. Osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odjeću i obuću.
Obavezna je svaka prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru, treba i postaviti dezbarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje. Treba sprovesti mere uklanjanja ektoparazita i zaštite životinja od krpelja, izvršiti preventivnu dezinfekciju štala (podova i zidova) prskanjem krečnim mlekom ili drugim odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom, kao i pravilno odlaganje stajnjaka kao i u slučaju klanja za sopstvene potrebe, propisno odlaganje nus proizvoda (zakopavanje, spaljivanje).
Uprava je apelovala, kako bi se rizik od širenja bolesti sveo na najmanju moguću mjeru, da držaoci svinja, lovci i drugi subjekti poštuju sve propisane mere i preporuke, posebno biosigurnosne mere.
„Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove će svakodnevno pratiti situaciju na terenu i o tome će blagovremeno obaveštavati javnost“, zaključuju.
