Na Kosovu se svake godine povećava broj žena koje su žrtve nasilja u porodici, dok institucije nemaju adekvatna rešenja za ovaj problem. Međunarodna zajednica šalje signale da se moraju pooštriti zakonske kazne za počinioce ovih dela jer je mali postotak onih koji završe iza rešetaka.
Prema najnovijem izveštaju OEBS-a, istraživači su pratili više od 140 sudskih ročišta u 2023. godini, a samo 22 posto slučajeva okončano je zatvorskom kaznom za nasilnike. „Vrlo mali broj ovih predmeta je poštovao proceduralne rokove u skladu sa zakonom. Ovo izaziva veliku zabrinutost u pogledu bezbednosti žrtava. Drugo, uočeno je da su sudovi često izricali alternativne uslovne kazne i novčane kazne, što je odstupanje od smernica za odmeravanje kazni Osnovnog suda“, kaže Majkl Devenport, šef OEBS-a na Kosovu.
Visoki zvaničnici Vlade Kosova kritikuju institucije poput policije i pravosuđa, koji prema njima tolerišu nasilnike. Ministarka pravde u Vladi Kosova, Aljbuljena Hadžiu, izjavila je da su nalazi OEBS-ovog izveštaja „alarm za pravosudne i druge institucije“, kao i za građane. „U 2019. godini uspeli smo da nasilje u porodici registrujemo kao zasebno krivično delo u Krivičnom zakonu Kosova i kazna za ovo krivično delo je do tri godine zatvora. Dakle, pored novčane, imamo i zatvorsku kaznu. Međutim, na osnovu ovog izveštaja, ali i na osnovu predmeta koje smo nadgledali, još nemamo ni jedan slučaj gde je najveća kazna propisana za nasilje u porodici“, kaže Hadžiu.
Iz kosovskog Pravnog instituta smatraju da nisu problem samo niske kazne, već i neadekvatno kažnjavanje, koje ohrabruje počinioce nasilja da ponove ovakva dela. „Ako pogledamo neke kazne, možemo zaključiti da se često radi o smešnim kaznama, s obzirom na stepen opasnosti koje ova dela imaju. Kazne nikako ne mogu poslužiti kao preventivna mera za činjenje ovakvih krivičnih dela. Čak u određenim slučajevima možemo uslovno reći da služe kao motivacija, jer se više neće plašiti zakona“, kaže Gzim Šalja, istraživač u Pravnom institutu.
Kao posledica neefikasnosti sudskih postupaka, raste i broj ubistava žena. Od 2010. do 2023. godine na Kosovu je ubijeno 55 žena od njihovih partnera ili rođaka, što otprilike znači jedno ubistvo na svaka tri meseca.
Nasilje nad ženama na Kosovu predstavlja ozbiljan društveni problem koji zahteva hitne i efektivne mere kako bi se obezbedila sigurnost i pravda za sve žrtve. Među prioritetima bi trebalo da bude pooštravanje kazni za nasilnike i osiguranje efikasnog pravosudnog sistema koji će štititi prava žena i sprečavati dalja nasilja.
