Na Kosovu je završen popis stanovništva, a preliminarni podaci procenjuju da Kosovo trenutno ima oko 1,6 miliona stanovnika. Iako rezultati još nisu zvanično objavljeni, očekuje se da će broj stanovnika biti 8 odsto manji u poređenju sa poslednjim popisom iz 2011. godine.
Popis je sproveden u svim opštinama osim u četiri na severu Kosova, gde su građani bojkotovali popis. U većinskim srpskim opštinama na centralnom i južnom Kosovu popis je ipak obavljen, a najviše aktivnosti zabeleženo je poslednje nedelje.
„Poslednjih dana ili poslednje nedelje srpska zajednica se videvši potrebu da se registruje, angažovala. Prvih pet nedelja se nisu odazvali popisu, jer su imali internu diskusiju ili politički pritisak, dok su se poslednje nedelje odazvali i angažovali u popisu“, izjavio je Avni Kastrati iz Agencije za statistike Kosova.
Iako će podaci o broju Srba na Kosovu verovatno ne odražavati stvarno stanje na terenu, Albanci su se odazvali popisu, što će omogućiti jasniji prikaz njihovog broja.
Analitičari ističu da se sa Kosova ne iseljavaju samo siromašni ljudi, već i obrazovani i oni sa dobrim životnim uslovima. Evropske zemlje svojim zakonskim olakšicama dodatno olakšavaju proces emigracije.
„Nedostatak političke stabilnosti, ekonomska situacija i psihološki faktori zbog čestih priča o ratu i sukobima doprinose odlasku ljudi sa Kosova“, kaže analitičar Safet Grdžaliu. Međutim, prema njegovim rečima, situacija na Kosovu nije alarmantna u poređenju sa susednim zemljama poput Makedonije i Albanije.
Popis je prvobitno trebalo da se završi 17. maja, ali je produžen do 24. maja. Za građane Kosova koji žive u inostranstvu, rok za registraciju produžen je do 31. avgusta. Do sada je evidentirano 600.000 građana sa kosovskim državljanstvom koji žive u dijaspori.
Analitičari naglašavaju važnost jačanja ekonomije i rešavanja političkih problema, uključujući otvorena pitanja sa Srbijom, kako bi se smanjila stopa emigracije i poboljšali uslovi života na Kosovu.
