On je u izjavi novinarima posle komemoracije za žrtve ustaškog logora rekao da se u Jasenovcu iskazuje pijetet i poštovanje i priseća se na sve žrtve holokausta, žrtava svih totalitarnih režima.
Upitan zašto zabrana ustaškog pozdrava i simbola ne uđe u Krivični zakon, što traži jevrejska zajednica, Plenković je odgovorio da je on već zabranjen.
„Mislim da je ta stvar i danas praktički zabranjena i da smo s ovim (izmenama prekršajnog zakona) samo povećali kazne koje će znatno odvratiti mnoge koji kane taj pozdrav da koriste“, rekao je Plenković.
On je dodao da „oni koji provociraju na taj način najviše štete čine reputaciji Hrvatske, njenom međunarodnom ugledu“.
„I mislim da je kroz nekoliko zadnjih godina ta tema ipak svedena na jedan jako, jako, uski i imali krug ljudi i da smo napravili velike korake napred. To se vidi i u javnom životu“, ocenio je premijer.
On je iskazao zadovljstvo što su ove godine na državnoj komemoraciji i predstavnici jevrejske zajednice koji su ranijih godina uglavnom bojkotovali državne komemoracije tražeći jasnu zabranu ustaškog pozdrava „Za dom spremni“.
Plenković je kazao da je dolazak jevrejskih predstavnika jasna poruka, kao i dolazak kompletnog državnog vrha i svih predstavnika nacionalnih manjina.
Plenković je podsetio da Hrvatska ove godine prvi put predsedava Međunarodnim savezom za sećanje na holokaust i poručio da će učiniti dalje napore da bi se, posebno među mladima, podigla svest o borbi protiv antisemitizma.
Predsednik Sabora Gordan Jandroković ocenio je da biti u Jasenovcu znači iskazati solidarnost i poštovanje prema žrtvi.
„Hrvatski sabor pokrovitelj je komemoracije u Jasenovcu. I ove godine iskazali smo pijetet, poštovanje prema žrtvama, osudili smo zločin, osudili smo zločinački režim koji je doveo do toga da ubija ljude baš zbog njihove vere, nacije ili političke pripadnosti“, rekao je Jandroković novinarima posle komemoracije.
Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević podsetio je da je prošle godine u glavnom gradu otvoren Spomenik žrtvama holokausta i ustaškog režima.
„Gradska vlast se sada bavi promenama imena ulica u Zagrebu koje su nazvane po osobama povezanim s ustaškim režimom. Očekujem i dalje napredak prema razrešavanju te sramotne prošlosti“, istakao je Tomašević, prenela je agencija Hina.
Tomašević je kazao da povećanjem novčanih kazni i izmenama prekršajnog zakona nije dovoljno dobro regulisano pitanje korišćenja ustaškog pozdrava.
„Ostavljen je preveliki manevarski prostor sudijama da interpretiraju je li korišćenje ustaškog pozdrava govor mržnje ili nije“, istakao je on i dodao da se korišćenje ustaškog pozdrava mora tretirati kao govor mržnje i strogo se sankcionisati.
Uoči komemoracije, predsednik Koordinacije jevrejskih opština Ognjen Kraus kritikovao je u izjavi za N1 predstavnike Srba i Roma, poslanike u Saboru Milorada Pupovca i Veljka Kajtazija, jer smatra da nisu učinili ništa da se kažnjavanje ustaškog pozdrava i simbola uvede u Krivični zakon. On je rekao da je od njih očekivao više.
Kraus je kazao da se za razliku od prošle i nekih ranijih godina, odazvao pozivu na državnu komemoraciju u Jasenovcu, jer je dobio poziv direktora Javne ustanove Jasenovac čiji rad izuzetno ceni.
On je dodao da su neki pomaci u kažnjavanju ustaškim simbola i pozdrava napravljeni, ali ne i ono što traži jevrejska zajednica.
Predstavnici opozicionih stranaka levog centra, Socijaldemokratske partije i Možemo, Peđa Grbin i Sandra Benčić rekli su uoči komemoracije da se u Hrvatskoj i dalje relativizuju zločini ustaškog režima, kao i da se ne radi dovoljno po pitanju istorijskog revizionizma.
Kolonom sećanja i polaganjem cveća i venaca pod spomenik Cvet, u Jasenovcu je danas u prisustvu kompletnog državnog vrha na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem i premijerom Andrejom Plenkovićem, predstavnika naroda žrtava i udruženja antifašista, održana komemoracija za žrtve ustaškog logora iz Drugog svetskog rata.
Nije bilo političkih govora, već su, uz prigodan program, čitani delovi iz svedočanstava preživelih logoraša.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je proboju 600 preostalih logoraša Jasenovca 22. aprila 1945, od kojih je preživelo njih oko 100.
