Svakog dana Magda Milošeska oblači belo zaštitno odelo i ulazi u domen pčela u dvorištu svoje male vikendice u Severnoj Makedoniji.
Ona proizvodi med u ovom živopisnom kutku zemlje više od 20 godina. Ali klimatske promene i bolesti učinile su ono što je nekada bilo jednostavno zadovoljstvo mnogo težim radom, kaže ona.
Stence je selo na padini na zapadu zemlje, okruženo planinama i na nivou od 650 metara (2.130 stopa). Temperature u junu već premašuju 30 stepeni Celzijusa, tri stepena više nego inače, saopštila je državna meteorološka kancelarija.
„U prošlosti je pčelarstvo bilo mnogo lakše“, rekla je 63-godišnja Milošeska. „Pčelarstvo je bilo poslastica.
„Sada jednostavno moramo da se borimo i sa klimatskim uslovima i sa bolestima koje su ušle u pčelarstvo.
Za neke samo hobi, a za druge izvor prihoda, pčelarstvo je poslednjih godina poraslo u svim regionima zemlje.
Širom zemlje je 2023. godine bilo registrovano 6.900 pčelara sa 306.000 košnica, podaci su Agencije za hranu i veterinu.
Ali prema studiji Evropske komisije objavljenoj u julu 2023. godine, 10 odsto pčela i leptira u Evropi preti izumiranje — uglavnom zbog ljudskih aktivnosti.
Proizvodnja meda smanjena
Milošeška možda nema podatke na dohvat ruke, ali njeno svakodnevno iskustvo joj je jasno pokazalo da nešto nije u redu.
„Stariji pčelari kažu da su u prošlosti iz jedne košnice mogli da dobiju 30-50 kilograma meda“, rekla je ona.
„U ovom periodu, sa ovim klimatskim uslovima, to je značajno smanjeno.
Danas, u idealnim uslovima, najviše čemu možete da se nadate bilo bi oko 30 kilograma tokom jedne sezone, dodala je — sa prosečnom proizvodnjom između 10 i 20 kilograma.
Ta relativna oskudica je podigla cene sa između 15 i 20 evra (16-22 dolara) u poređenju sa 10 evra pre samo dve ili tri godine.
Isti problem je primetio i Vladimir Petroski, koji je poslednjih 13 godina svoje slobodno vreme provodio negujući 120 košnica.
Dok su ranije mogli da očekuju 30-40 kilograma, rekao je, ovih dana su morali da se zadovolje sa 15 kilograma po sezoni.
I složio se da su klimatske promene podstakle porast parazita i virusa koji prete divljim i medonosnim pčelama.
„Pčelari treba da se edukuju i prilagođavaju uslovima i mikroklimi u kojoj rade.
U stvari, pčelari već pokušavaju sami da pronađu rešenja.
Njihovu košnicu čine regionalna udruženja pčelara, koja promovišu dobru praksu i organizuju festivale meda.
Oni se slažu da su glavni izazovi tople zime, brze promene temperature u proleće—i dugi, sušni periodi koji dolaze sa letom koje se sada proteže do septembra i oktobra.
Grupe za zaštitu životne sredine pozvale su vladina ministarstva i agencije da se koordiniraju u rešavanju problema koje klimatske promene predstavljaju za pčele.
Do sada, međutim, kažu da su njihova upozorenja uglavnom ostala bez pažnje.
Ministarstvo poljoprivrede podjednako brine intenzivna poljoprivreda, pesticide, gubitak raznolikosti i zagađenje.
Iako je priznao pretnju koju klimatske promene predstavljaju, jednostavno je preporučio pažljivije praćenje ponašanja pčela.
Sigurno je potrebno više podataka, kaže Frosina Pandurska Dramikjanin iz Makedonskog ekološkog društva, deo projekta koji pokušava da razume uticaj klimatskih promena na pčele.
Ali to takođe treba da bude podeljeno između relevantnih državnih institucija, rekla je ona.
Bez toga, rekla je za AFP, „teže je donositi mere i preporuke”.
Nedavni izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) podvlači ulog, naglašavajući ključnu ulogu pčela u proizvodnji hrane i biodiverzitetu.
Od 100 vrsta useva koje obezbeđuju 90 odsto sve hrane koja se konzumira širom sveta, 71 oprašuju pčele, navodi se u saopštenju.
