Hrvatski predsednik se nada reizboru, suočava se sa nekoliko kandidata na glasanju u nedelju

Hrvatski predsednik se nada reizboru, suočava se sa nekoliko kandidata na glasanju u nedelju

Hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji se pozicionira kao levo orijentisan političar, ulazi u trku za reizbor ovog vikenda suočavajući se sa nekoliko kandidata, uključujući i podržanog kandidata od strane konzervativne vlade.

Predsednik Milanović, koji je prethodno obavljao dužnost premijera i smatra se jednim od najpopularnijih političara u Hrvatskoj, ima prednost pred predsedničkim izborima u nedelju, ali se očekuje da neće ostvariti apsolutnu pobedu. U slučaju da nijedan od osam kandidata ne osvoji većinu glasova u prvom krugu, održaće se drugi krug izbora 12. januara.

Njegov glavni izazivač, pedijatar i univerzitetski profesor Dragan Primorac, podržan od strane vladajuće Hrvatske demokratske zajednice, ističe se kao kandidat koji teži ujedinjenju naspram Milanovićevog viđenja koje se smatra raskolničkim.

Iako je funkcija predsednika u Hrvatskoj pretežno ceremonijalnog karaktera, izabrani predsednik ima određenu političku moć i funkciju vrhovnog komandanta vojske.

Milanović je izrazio kritiku prema podršci koju Evropska unija pruža Ukrajini u sukobu sa Rusijom, naglašavajući da Hrvatska ne bi trebalo da se direktno umeša. Smatra da Hrvatska treba da zadrži neutralnost u globalnim sukobima, s obzirom da je članica NATO saveza i Evropske unije.

Uz podršku socijaldemokrata levog centra, Milanović ima opozicionu podršku kao najveća opoziciona stranka.

Drugi u predizbornim anketama je nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić, koja se fokusira na ekonomske probleme građana i pitanja kao što su demografski pad i korupcija.

Ivana Kekin, levo-zelena kandidatkinja iz stranke Možemo, koja upravlja Zagrebom, ističe se kao četvrta u anketama. Kekin, koja je udata za popularnog muzičara, predstavlja se kao kandidatkinja nove generacije, ističući važnost transparentnosti i borbu protiv korupcije.

U trci se nalazi još četiri kandidata, ali se ocenjuje da nemaju realne šanse da se plasiraju u drugi krug.

Hrvatska, kao najmlađa članica Evropske unije od pristupanja 2013. godine, ima oko 1,6 miliona birača sa pravom glasa.