Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović obećao je da će ubrzati kandidaturu te male zemlje za članstvo u Evropskoj uniji i da će se pridržavati političke linije bloka prema Rusiji u vezi sa njenom invazijom na Ukrajinu. Istovremeno, Milatović kaže da će se zalagati za jače veze sa Srbijom i drugim balkanskim susedima.
„Jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta za Crnu Goru, ali i mene kao novog predsjednika zemlje, biće ubrzanje pristupanja zemlje EU kako bi Crna Gora, nadam se, postala sljedeća članica EU u narednih pet godina mog mandata. “, rekao je Milatović u intervjuu za Asošijeted pres u ponedeljak.
Čini se da je posvećenost novoizabranog predsednika članstvu u EU poverovala optužbe klevetnika da je on nekako marioneta Moskve.
Milatović, 36-godišnji ekonomski stručnjak obrazovan na Zapadu, pobedio je u nedelju na drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori, pobedivši prozapadno orijentisanog aktuelnog predsednika Mila Đukanovića koji je na vlasti više od tri decenije u maloj zemlji članici NATO-a.
Politički novak kojeg je podržala vladajuća većina u Crnoj Gori koja uključuje prosrpske i proruske grupe, Milatović je osvojio oko 60 odsto glasova u nedeljnoj anketi, prema nezavisnim anketarima. Đukanović je priznao poraz. Zvanični rezultati se očekuju kasnije ove nedelje.
Milatović je rekao da su ključni razlozi Đukanovićevog poraza njegova dugogodišnja vlast, kao i optužbe za raširenu korupciju tokom njegove vladavine. „Zato volimo da kažemo da smo pobedili jednog od poslednjih diktatora u Evropi“, rekao je Milatović. „Zato zaista verujem da je jučerašnja pobeda u ovoj maloj balkanskoj državi i velika evropska pobeda, pobeda evropskih vrednosti.
Ovo je bio prvi Đukanovićev poraz na izborima otkako je prvi put ušao u politiku u bivšoj jugoslovenskoj republici početkom 1990-ih. Tokom decenija na vlasti, 61-godišnjak je prešao iz prosrpskog komuniste u prozapadnog političara. Dva puta je bio predsednik zemlje i sedam puta kao premijer.
Tokom svog mandata, Đukanović je često bio optuživan za korupciju i pritisak na pravosuđe da ignoriše brojne slučajeve koji uključuju korupciju. Često je poricao da je nezakonito stekao veliko bogatstvo za sebe i svoju porodicu.
Milatović je, govoreći na engleskom, rekao da je njegov prethodnik „zaista simbol režima koji je vladao zemljom koristeći organizovani kriminal i korupciju“.
„Te tri stvari, značajan ekonomski pad, organizovani kriminal i korupcija i zaista veoma spora evropska integracija su simboli (Đukanovićevog) režima“, rekao je on.
Odnosi Srbije i Crne Gore su se pogoršali otkako je Đukanović 2006. godine izveo zemlju iz unije sa Srbijom, a kasnije u NATO 2017. Đukanović je tokom predizborne kampanje rekao da su birači birali između članstva u EU ili pridruživanja „srpskom svetu“ – faksimil „Ruskog sveta“.
Milatović je rekao da će pokušati da popravi odnose sa Srbijom, kao i sa drugim susednim balkanskim državama.
„Verujem da je budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana u EU i mislim da Crna Gora može sigurno biti prva koja će ući“, rekao je Milatović govoreći o susednoj Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Albaniji.
Što se tiče odnosa sa Rusijom, Milatović je podsjetio da „Crna Gora snažno, 100 odsto vodi spoljnu politiku EU i to će ostati“.
Dakle, punopravna politika EU je ona koju Crna Gora treba da vodi u budućnosti, a posebno je važna sada kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu“, rekao je on. „Ne postoji niko u Evropi, a u Crnoj Gori očigledno, ko može da podrži invaziju jedne zemlje na drugu suverenu zemlju.
Iako je predsjedavanje u velikoj mjeri ceremonijalna funkcija u Crnoj Gori, ono utiče na politička kretanja u zemlji.
