Snage NATO-a na Kosovu spremne su da se suoče sa svakom situacijom ako akti nasilja slični nedavnim susretima ugroze mir, rekao je komandant NATO-a u Prištini kasno u ponedeljak, preneo je Rojters.
Oko 30 vojnika mirovnih snaga NATO-a koji su branili tri gradske kuće na severu Kosova povređeno je u sukobima sa srpskim demonstrantima krajem maja. Ranjeno je 52 demonstranta.
NATO, ono što je čuvalo Kosovo od završetka rata 1999. godine, odlučilo je da rasporedi dodatnih 700 vojnika i stavi još jedan bataljon u stanje visoke pripravnosti, čime je svoje snage povećao na oko 4.511.
„Planiramo da se suočimo sa bilo kakvim okolnostima. Zbog toga smo dobili dodatne snage. Ne reagujemo, mi delujemo“, rekao je komandant NATO trupa, poznatih kao KFOR, Anđelo Mikele Ristučia grupi novinara iz svog štaba. na periferiji Prištine.
On je rekao da je situacija i dalje veoma napeta, uprkos relativnom miru poslednjih dana.
„U ovom trenutku ne postoji vojno rešenje, jer je jedini način da se ova situacija reši je politička odluka koja se zasniva na volji obe strane da normalizuju svoje odnose. Ali prvo da se deeskaliraju“, rekao je Ristučija.
Na severu Kosova, koji je uglavnom naseljen etničkim Srbima, zabeležene su najgore tenzije otkako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine.
Nasilje je izbilo prošlog meseca nakon što su etnički albanski gradonačelnici preuzeli dužnost nakon lokalnih izbora na kojima je izlaznost bila samo 3,5% nakon što su Srbi koji čine većinu u regionu bojkotovali glasanje.
Sjedinjene Države i Evropska unija pozvale su premijera Aljbina Kurtija da povuče gradonačelnike i ukloni specijalnu policiju koja je korišćena za njihovo postavljanje.
Kurti je postavio sopstvene zahteve, a stvari su dodatno eskalirale prošle nedelje kada je Srbija uhapsila trojicu kosovskih policajaca na graničnom području pod spornim okolnostima i odredila produžetak pritvora od mesec dana.
Kosovo kaže da su njih trojicu uhapsili srpski oficiri koji su prešli granicu na njegovoj teritoriji. Beograd kaže da su bili zatočeni u Srbiji.
„Ovde smo da izbegnemo pogoršanje situacije i da smirimo tenzije… Jedini način za deeskalaciju zavisi od političke volje obe strane“, rekao je Ristuča.
Oko 50.000 Srba koji žive u severnom delu odbijaju vladavinu Prištine i smatraju Beograd svojom prestonicom.
