U ugljenisanom grčkom pejzažu blizu granice sa Turskom, grupa pocrnelih leševa ležala je usred pepela nekadašnje bujne šume koja je migrantima pružala savršen zaklon da pređu u Evropska unija. Dvoje od 18 mrtvih bila su deca.
Grupa pretpostavljenih migranata pronađena je u blizini sela Avantas na severoistoku Grčke gde je žestok požar zahvatio razornom brzinom, jedan od stotina širom zemlje izazvan visokim temperaturama i olujnim vetrom.
Jedna grupa od sedam do osam tela pronađena je zbijena u nečemu što je izgledalo kao poslednji zagrljaj. Drugi su zatrpani u olupini skloništa uništenog plamenom.
„U poslednjem trenutku su shvatili da se bliži kraj“, rekao je Pavlos Pavlidis, mrtvozornik pozvan na lice mesta u utorak da pregleda tela koja su izgorela do neprepoznatljivosti. „To je bio očajnički pokušaj da se zaštite.
Nešto više od dva meseca nakon što je stotine migranata stradalo na moru kod Grčke pokušavajući da stignu do Evrope iz Libije, drugu grupu koja je krenula, kako se činilo, sigurnijim putem, nije zaustavio klimav čamac, već žestoka sila prirode.
Satelitski snimci pre i posle požara pokazuju razaranja koja su nastala duž rute koja se pokazala popularnom među migrantima sa Bliskog istoka i iz Azije.
Trakovi zelenila pretvoreni su u neplodni mesečev pejzaž, drveće u štapiće drvenog uglja. Vegetacija koja je trebalo da pruži zaštitu da izbegne grčku policiju pretvorila se u smrtonosnu zamku.
Jedina boja u oblasti gde su tela pronađena bile su dve plave medicinske rukavice koje su ostavili istražitelji.
U prvim danima požara, George Hatzigeorgiou, predsednik zajednice Avantas, rekao je da je primetio tri grupe migranata u toj oblasti.
„Bila je žena sa detetom, žena je nosila maramu, a vatra je bila 100 metara dalje“, rekao je Hacigeorgiu, prepričavajući kako su on i njegov prijatelj trubili da bi privukli njihovu pažnju.
„Molio sam ih, na engleskom, da odu na seoski trg. Stalno su govorili ‘policija, policija’. Plašili su se da će biti uhapšeni“, rekao je on. „Rekao sam im da je bolje da odu na trg i da budu uhapšeni nego da žive spale.
Pretpostavlja se da su ljudi koji su stradali u šumi među hiljadama koji svake godine prelaze u Grčku iz Turske preko brze reke Evros koja ocrtava veći deo kopnene granice između dve zemlje.
Od 18.700 dolazaka u Grčku prošle godine, trećina je bila kopnenim putem, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Skoro 4.000 ljudi je ove godine prešlo Evros, a grčka policija kaže da je porast bio u avgustu.
Hacigeorgiu kaže da često pronalazi torbe i rančeve sa turskim lirama ili pakete lekova na turskom koje ljudi u pokretu bacaju po selu.
„Viđamo te ljude mnogo godina, skoro svakodnevno“, rekao je on. „Pronašao sam stotine takvih stvari.“
Grupe za ljudska prava i agencija UN za izbeglice UNHCR dugo su optuživali Grčku da maltretira one na granici i da ih ponekad nasilno gura nazad u Tursku, što je praksa koja je nezakonita po međunarodnom pravu.
U saopštenju nakon što su tela otkrivena, Adrijana Tidona, istraživač migracija u Amnesti internešenel, rekla je da su vlasti „sistematski reagovale nezakonitim prinudnim vraćanjem na granicu, uskraćivanjem prava na traženje azila i nasiljem“.
Grčka negira optužbe, rekavši da njena „stroga, ali pravedna“ migraciona politika štiti granice EU.
Pavlidis je u mrtvačnici uzeo uzorke DNK sa tela, jedino tako će oni ikada biti identifikovani.
„Ne možete da vidite njihova lica, ne vidite ništa“, rekao je on. Preživelo je samo par satova i dva prstena.
Požari u ovoj oblasti i dalje gore i Hacigeorgiu strahuje da će u šumi biti pronađeno još tela.
„Za mene je to skoro sigurno“, rekao je.
