Posle napetosti nakon odluke Prištine da uvede reciprocitet po pitanju tablica i ličnih dokumenata, a koje su se na insistiranje SAD smirile odlaganjem primene za mesec dana, te još jedne runde dijaloga u Briselu bez, naizgled, konkretnih rezultata, izaslanici SAD i EU Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak došli su na Balkan kako bi sprečili eskalaciju situacije 1. septembra i približili stavove dve strane.
Sjedinjene Države žele značajan pomak u normalizaciji odnosa i potreban im je konstruktivan partner sa obe strane, kojeg ne vide u Kurtiju, kažu za Demostat upućeni izvori iz Prištine.
Sudeći i prema izjavi ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, Priština, odnosno Kurti se nije pokazao kao partner koji želi da razgovara o konkretnim pitanjima, navodi Demosta, uz napomenu da je Hil rekao da je srpska strana u Brisel došla pripremljena za pregovore, dok druga nije bila spremna za razgovor o konkretnim pitanjima.
Uoči sastanka sa izaslanicima EU i SAD, Kurti je nedvosmisleno stavio do znanja da ne odustaje od zamene registarskih tablica, poručivši da su KS tablice nepotrebne i da ne mogu da se vrate u opticaj. Njegov nepokolebljiv stav mu ne ide u prilog i novi vanredni izbori na Kosovu su jedan od mogućih scenarija, navode izvori iz Prištine.
Ukazuje se da Eskobarov razgovor sa liderima kosovske opozicije može biti indikativan. Kurtijeva vlada formirana je prošle godine nakon što je njegov pokret Samoopredeljenje osvojio 50,21 odsto glasova, ali je u novembru ozbiljno poražen na lokalnim izborima, na kojima je Samoopredeljenje pobedilo u samo četiri opštine, izgubivši i Prištinu i Prizren.
To pokazuje da se na Kosovu dinamika unutar političkih struktura brzo menja i da lako može doći do političke destabilizacije. Opozicione partije lako mogu da se pozicioniraju tako da bi mogle da ugroze aktuelnu vladajuću strukturu ukoliko dođe do vanrednih izbora.
Kurti i njegova vlada više puta su kritikovani zbog pogoršanja odnosa sa SAD. Kritike su bile glasne kada je vlada odbila da se priključi Transjadranskom gasovodu, ali i zato što se ne sprovodi Vašingtonski sporazum, čiji je cilj unapređenje ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.
Ambasador Hil upravo je naglasio potrebu da se rešavaju ekonomska pitanja koja je tretirao Vašingtonski sporazum.
S druge strane, bilo kakva opstrukcija i avanturizam iz Prištine nije dobrodošla za Vašington. Hil i Eskobar su dobri poznavaoci Balkana i odlično razumeju pozicije obe strane, a SAD u trenutnim međunarodnim okolnostima neće tolerisati ekstremne stavove.
Ekstremne pozicije ne odgovaraju ni Francuskoj, dok Nemačka, kojoj je Kurti bliži nego SAD, preko svoje ambasade u Prištini saopštava da počinje pripreme za sastanak Kurtija i Vučića u okviru Berlinskog procesa koji bi trebalo da bude održan na jesen.
Kurti ostaje nepokolebljiv kada su u pitanju tablice i time, moguće je, pravi zalog za eventualne nove vanredne izbore. Na taj način podiže svoju cenu u očima pristalica tvrdog nacionalističkog jezgra na Kosovu, kažu izvori Demostata.
Ukoliko bi se na Kosovu išlo na kartu novih vanrednih izbora, pitanje je na koji način bi pala trenutna vlada. Predstavnici Srba iz četiri opštine sa severa Kosova, Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, u sredu su usvojili deklaraciju u kojoj su upozorili na moguće napuštanje kosovskih institucija ukoliko se ne nađe rešenje za tablice i ulazno/izlazne dokumente.
Nije prvi put da to pominju, ali sada bi to zaista mogli i da učine i obore vladu Aljbina Kurtija, navodi Demostat.
