U Grčkoj je 2024. bila „klimatski najteža za 40 godina“, a šumski požari su uništili 44.000 hektara, izjavio je premijer Kirijakos Micotakis u Parlamentu.
On je naveo „temperature stalno sve više od prosečnih“, „produženu sušu“ i „silovite vetrove“ kao „posledice klimatskih promena sa kojima se odmah moramo suočiti“.
U 2024. broj šumskih požara porastao je na 9.101 dok ih je prošle godine bilo 7.163, rekao je on.
Grčka se smatra „žarištem“ klimatskih promena u mediteranskom basenu, svakog leta ima toplotne talase i šumske požare, ali je i jedno i drugo sve jače poslednjih godina.
Prošla zima je u Grčkoj bila najtoplija do sada, po Atinskoj nacionalnoj opservatoriji, prvi šumnski požari su izbili još u martu i to visoko u planinama i goreli su danima, talasi vrućine su počeli već junu, a rekordno visoke temperature su bile i u julu.
Sredinom avgusta bila su potrebna tri dana da se samo ograniči širenje požara kod Atine, a potom je stigao do njenog predgrađa. Jedna osoba je poginula, a hiljade su bile evakuisane.
Gorelo je čak i u septembru kod Korinta gde je vatra opustošila 6.500 hektara šume i poljoprivrednog zemljišta.
Više od 20 ljudi je poginulo u šumskim požarima 2023. godine. Ogroman požar u Nacionalnom parku Dadija, na sevroistoku Grčke, klasifikovan je kao najrazorniji ikada do tada u EU.
