Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johansson dala je nekoliko izjava o neprijateljstvima ove nedelje, naglašavajući „odlučnost, odlučnost i jedinstvo bloka da stoji uz Ukrajinu koliko god je potrebno“. Ona je takođe insistirala da „prvo Putin mora da izgubi da bi okončao ovu krizu“.
Odgovarajući u petak, Tamaš Menčer, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, optužio je Johansona da je dao „veoma opasnu izjavu jer povezuje kraj krize sa vojnim događajem, za koji ne znamo kada će se desiti ili da li će se uopšte dešava.”
„Ovaj proratni stav Brisela produžava sukob i patnju. Ovo je krajnje opasno i neprihvatljivo“, istakao je on.
Mencer je ponovio stav mađarske vlade da nam je „potreban hitan mir umesto dužeg rata. Za mir je potreban hitan prekid vatre i dijalog.”
Mađarska je ostala relativno neutralna od izbijanja borbi u Ukrajini krajem februara. Odbila je da pošalje oružje Kijevu za razliku od mnogih drugih članica EU i dosledno je kritikovala sankcije koje je Brisel uveo Moskvi. Budimpešta, koja je u velikoj meri zavisna od ruske energije, takođe je uspela da pregovara o izuzeću za sebe od zabrane ruske nafte širom bloka.
Moskva, koja je više puta pozivala Kijev da stane za pregovarački sto, okrivila je ukrajinsku stranu za podrivanje svakog potencijala za mirno rešenje sukoba.
Ranije ovog meseca, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao je deklaraciju kojom je zvanično onemogućeno održavanje bilo kakvih pregovora sa njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Taj potez je usledio nakon uključivanja Hersonske i Zaporoške oblasti i Narodnih republika Donjecka i Luganska u sastav Rusije kao rezultat referenduma na tim teritorijama. Kijev i njegovi zapadni pristalice označili su septembarske glasove kao „lažiranje“ i nastavljaju da posmatraju te oblasti kao delove Ukrajine.