Pošto se milioni gledalaca širom sveta fokusiraju na Mađarsku dok je domaćin najvećeg ovogodišnjeg međunarodnog sportskog događaja, njen nacionalistički premijer primiće lidere Turske, Srbije, Katara i niza zemalja Centralne Azije u znak kontinuiranog pomeranja evropske zemlje ka istočnoj sferi uticaja.
Premijer Viktor Orban, samoproglašeni zagovornik „neliberalne demokratije“ koga karakteriše agresivan stav prema svojim zapadnim partnerima, planira brojne bilateralne sastanke u narednim danima pošto je prestonica Budimpešta domaćin Svetskog prvenstva u atletici 2023.
Devetodnevna atletska manifestacija biće pozadina za razgovore sa katarskim emirom i predsednicima Turske, Azerbejdžana, Kirgistana, Uzbekistana i Turkmenistana, kao i liderima balkanskih naroda Srbije i Bosne.
U intervjuu državnom radiju u petak, Orban je opisao lidere — od kojih su mnogi nadgledali demokratski pad u svojim zemljama — kao „političke prijatelje“ Mađarske i rekao da će atletsko prvenstvo biti forum za bilateralne sastanke, kao i razgovore sa poslovni ljudi iz celog sveta, uključujući Kinu.
„Ako postoji veliki svetski događaj, onda ta zemlja poziva svoje prijatelje“, rekao je Orban u petak, dodajući da su takvi događaji „manje-više tajna serija diplomatskih sastanaka“.
Sastav gostiju, bez ikakvih lidera mađarskih saveznika u Evropskoj uniji i NATO-u, odražava Orbanovo nastojanje da poveća diplomatsku i političku saradnju sa autokratijama na Balkanu i u Aziji. Na vlasti od 2010. godine, Orban je primenio diplomatsku strategiju „istočnog otvaranja“, koja se u velikoj meri oslanja na partnerstva i trgovinske sporazume sa zemljama poput Rusije i Kine.
Jedinstveno među svojim susedima u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Mađarska održava bliske veze sa Moskvom od invazije na Ukrajinu u februaru 2022, povećavajući isporuke ruskog gasa i nafte i odbijajući da podrži Ukrajinu oružjem ili dozvoli njihov transfer preko zajedničke granice.
Ovaj stav — kao i godine navodnih zloupotreba vladavine zakona i demokratskog nazadovanja — u velikoj meri su izolovali Mađarsku među njenim evropskim i američkim partnerima, što je rezultiralo zamrzavanjem milijardi fondova EU i sankcijama Vašingtona.
Partnerstva sa zemljama van EU i NATO-a, stoga, dobijaju sve veći naglasak. Na konferenciji za novinare u petak, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da će tema većine Orbanovih sastanaka ove nedelje biti fokusirana na obezbeđivanje snabdevanja Mađarske prirodnog gasa iz Katara, Azerbejdžana i nekoliko zemalja centralne Azije.
Ali Orbanov najistaknutiji sastanak biće sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, sa kojim će razgovarati o bezbednosti, odbrani i ekonomskoj saradnji, navodi se u saopštenju njegovog kabineta.
Turska i Mađarska su jedine članice NATO-a koje nisu ratifikovale kandidaturu Švedske za pridruživanje vojnom savezu, jer je više od godinu dana odlaganja frustriralo mnoge saveznike u NATO-u. Mađarska vlada je saopštila da će ponovo razmotriti ovo pitanje tokom sledeće parlamentarne sednice koja je zakazana za kraj septembra.
Mađarska vlada nije dala nikakve dodatne informacije o očekivanom sadržaju Orbanovih predstojećih razgovora i nije odgovorila na zahtev za komentar.
Orban će se sastati i sa Miloradom Dodikom, proruskim liderom Republike Srpske, srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini.
Dodika, koji se otvoreno zalagao za odvajanje teritorija bosanskih Srba od ostatka Bosne i njihovo spajanje sa susednom Srbijom, prošle godine su SAD sankcionisale zbog „koruptivnih aktivnosti“ koje prete da destabilizuju region. Još četiri lidera bosanskih Srba takođe su kažnjena u julu.
Govoreći u petak, Szijjarto je osudio sankcije, nazvavši ih „veoma ozbiljnim naporima Zapada da negira demokratski izabrane lidere zajednice bosanskih Srba“.
