„Nisam iracionalan, znam da će odgovor Amerike biti upotreba sile… ali nemam razloga da se plašim toga i žrtvujem (srpske) nacionalne interese“, rekao je Milorad Dodik, predsednik bosanskohercegovačkog dela srpskog naroda. Associated Press u intervjuu u petak.
On je rekao da će svaki pokušaj upotrebe međunarodne intervencije za dalje jačanje zajedničkih, multietničkih institucija Bosne biti dočekan odlukom bosanskih Srba da ih potpuno napuste i vrate zemlju u stanje razjedinjenosti i nefunkcionisanja u kojem je bila na kraju svog brutalnog međuetničkog rata 1990-ih.
Budući da se zapadne demokratije neće složiti sa tim, dodao je, „u sledećoj fazi bićemo primorani njihovom reakcijom da proglasimo punu nezavisnost“ regiona Bosne pod kontrolom Srba.
Bosanski rat je počeo 1992. godine kada su bosanski Srbi, koje je podržavao Beograd, pokušali da stvore „etnički čist” region sa ciljem da se pridruže susednoj Srbiji ubijanjem i proterivanjem Hrvata i Bošnjaka iz zemlje, koji su većinom muslimani. Više od 100.000 ljudi je ubijeno, a više od 2 miliona, ili više od polovine stanovništva zemlje, proterano je iz svojih domova pre nego što je postignut mirovni sporazum u Dejtonu, Ohajo, krajem 1995.
Sporazum je podijelio Bosnu na dva entiteta — Republiku Srpsku kojom upravljaju Srbi i Bošnjačko-hrvatsku Federaciju — kojima je data široka autonomija, ali su ostale povezane nekim zajedničkim, multietničkim institucijama. Takođe je osnovao Kancelariju visokog predstavnika, međunarodno telo zaduženo za nadgledanje implementacije mirovnog sporazuma koje je dobilo široka ovlašćenja da nameće zakone ili smenjuje zvaničnike koji su narušili krhku posleratnu etničku ravnotežu, uključujući sudije, državne službenike i poslanici.
Tokom godina, OHR je vršio pritisak na bosanske etničke lidere koji se svađaju da izgrade zajedničke, državne institucije, uključujući vojsku, obavještajne i sigurnosne agencije, najviše pravosuđe i poresku upravu. Međutim, potrebno je dalje jačanje postojećih institucija i stvaranje novih ako Bosna želi postići svoj deklarirani cilj pridruživanja Evropskoj uniji.
Dodik se u petak ne uznemiravao izjavom Džejmsa O’Brajena, pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja objavljenom dan ranije na Ks, ranije poznatom kao Tviter, da će Vašington reagovati ako neko pokuša da promeni „osnovni element ” mirovnog sporazuma za Bosnu iz 1995. i da „nema prava na secesiju”.
„Kod Srba je jedno jasno i određeno, a to je sve veća spoznaja da su godine i decenije pred nama godine i decenije srpskog nacionalnog ujedinjenja“, rekao je Dodik.
„Brisel koristi obećanje o pristupanju EU kao sredstvo za unitarizaciju Bosne“, rekao je Dodik, koji je čvrsto proruski orijentisan, dodajući: „U principu, naša politika je i dalje da želimo u (EU), ali mi ne duže gledajte na to kao na našu jedinu alternativu.”
EU je, kako je rekao, „dokazala da je sposobna da radi protiv sopstvenih interesa“ tako što je stala na stranu Vašingtona protiv Moskve kada je Rusija započela svoju tekuću invaziju na Ukrajinu.
Dodik, koji više od decenije poziva na odvajanje srpskog entiteta od ostatka Bosne, suočio se sa britanskim i američkim sankcijama zbog svoje politike, ali je imao podršku Rusije.
Postoji široko rasprostranjena bojazan da Rusija pokušava da destabilizuje Bosnu i ostatak regiona kako bi skrenula barem deo pažnje sveta sa svog rata u Ukrajini.
Svidjelo se to SAD-u i Britaniji ili ne, mi ćemo administrativnu granicu između (dva) entiteta (dva) entiteta pretvoriti u našu nacionalnu granicu”, rekao je Dodik.
