„Ne plašim se. Zabrinut sam, oprezan sam, zabrinut sam jer je ovo deo opisa mog posla, ali se ne bojim“, rekao je Kurti u intervjuu za Glas Amerike .
Na pitanje da li je postojala opasnost, Kurti je rekao: „Da, postoji rizik“.
On je dodao da postoji opasnost u tome što je na drugoj strani Srbija „koja se nije pokajala za svoje zločine, nije promenila odnos prema Kosovu, a za godinu dana je sklopila tri veoma važna sporazuma sa Rusijom“.
On je izrazio uverenje da su Srbi barikade „iz straha stavili i iz straha i uklonili“ i da o tome nije bilo dogovora, jer Priština nije ponudila ništa u zamenu za njihovo uklanjanje, osim više vremene koje je Kfor tražio.
Kurti je ponovio da je bilo jasno da su barikade podigle nelegalne strukture Srbije koje su se pretvorile u kriminalne bande, baš u vreme kada je dogovoreno da se izbori na Severu odlože za april 2023. godine.
„Nije da smo se radovali intervenciji policije, želeli smo da to obezbedi Kfor koji 23 godine neprekidno afirmiše slobodu kretanja, a dobro je da su barikade uklonili oni koji su ih postavili“, rekao je Kurti.
Na pitanje da li je pomislio da pitanje registarskih tablica nije vredno zaoštravanja situaije, Kurti je rekao da ne veruje da je imao takve trenutke jer ne očekuje da „ova autokratska Srbija koja se ne udaljava ni od prošlosti Miloševića, ni od sadašnjosti Putina, promeni pristup prema Kosovu“.
On je dodao da ne veruje da Kosovo treba da pronalazi „mane u sebi“.
„Treba da shvatimo da na severu imamo neprijateljsku državu koja ne menja Ustav i koja je veoma agresivna prema našoj zemlji sa tih 48 ofanzivnih baza – 28 vojnih i 20 žandarmerije. Bila bi velika greška ako bilo ko na Kosovu sada pokušao da uđe u tezu samookrivljavanja, kada imamo prorusku i agresivnu Srbiju kao nikada ranije“, kazao je Kurti.
On je ocenio da je francusko-nemački predlog omeo Beograd i da su zbog toga Srbi napustili institucije.
Upitan o Zajednici srpskih opština, Kurti je rekao da su u deceniji pre nego što je postao premijer u Briselu sklopljena 33 sporazuma i da samo onaj o ZSO nije „položio test Ustavnog suda“, a da Srbija na njemu insistira iako nije sprovela dve trećine sporazuma koje je potpisala.
Dodao je da na Kosovu živi samo osam odsto nealbanaca i da se može uzeti model Srbije za manjine, što su nacionalni saveti, jer je „reciprocitet zdrav princip dobrosusedskih odnosa“.
Kako je rekao, Beograd voli da postavlja ZSO kao preduslov, ne zbog toga što voli ZSO, već zbog toga što neće mir i normalnost odnosa.
