Kurti: Razgovor s Vučićem samo u kontekstu evropskog plana

Kurti: Razgovor s Vučićem samo u kontekstu evropskog plana

Premijer Kosova kaže da je optimista kada je reč o postizanju dogovora i da su u Beogradu shvatili da se „ne mogu dogovoriti sa mnom na štetu Kosova“.

Premijer Kosova Albin Kurti je izjavio kako je spreman da se sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali samo kako bi razgovarao o francusko-nemačkom predlogu.

“Ovaj sastanak može biti održan u kontekstu francusko-nemačkog predloga. Spreman sam da sednem i razgovaram”, rekao je on u intervjuu za Euronews Albania, prenosi Tanjug.

Ocenio je da je francusko-nemački plan, koji je i Evropska unija podržala kao pregovarački okvir, “dobra osnova za dalje diskusije i solidna platforma za napredak”.

Dodao je da se dogovor o tom predlogu ne može postići bez nove runde pregovora i da on nije konačan sporazum.

Kurti je rekao da je optimista kada je reč o postizanju dogovora, jer je međunarodno insistiranje pojačano, ali su istovremeno u Beogradu shvatili da se “ne mogu dogovoriti sa mnom na štetu Kosova”.

Ponovio je stav vlasti Kosova da u centru sporazuma o normalizaciji odnosa mora biti “međusobno priznanje”.

Kaže da je de facto priznanje veoma važno, ali da je podjednako važno i de iure priznanje.

“Smatramo da je priznanje pet država EU-a koje još nisu priznale Kosovo veoma važno. Dakle, ako ne možemo imati mesto u Ujedinjenim nacijama, kao što su dobile dve Nemačke, moramo dati sve od sebe da na našoj strani budu Španija, Slovačka, Grčka, Rumunija i Kipar. Postalo je besmisleno da nas pet od 27 zemalja EU-a i četiri članice NATO-a ne priznaju ni 15 godina nakon proglašenja nezavisnosti”, naveo je Kurti.

Kada je reč o zajednici srpskih opština (ZSO), ponovio je da ona nije prošla “test” Ustavnog suda Kosova i da je to jedini od 33 sporazuma potpisana u Briselu koji je poništen na sudu.

Kurti tvrdi da Srbija nije ispunila dve trećine tih sporazuma.

Prema njegovim rečima, to nije glavni problem, već da prvo treba rešiti pitanje nacionalnih manjina u “našim zemljama”.

Još jednom je izneo stav da ako Srbija traži ZSO na Kosovu, isto treba primeniti i za albansku manjinu u Srbiji.