Kurti je za Asošijeted pres rekao da bi fokus trebalo da bude na tome da Srbija postane demokratskija i da se oslobodi onoga što je nazvao hegemonističkim idejama Beograda.
Kurti je u intervjuu u nedelju rekao da bi srpska vlada trebalo da prizna nezavisnost svih bivših republika bivše Jugoslavije kako bi se „suočila sa prošlošću“. On je istakao da Beograd treba više da se okrene Evropskoj uniji i NATO-u, a ne Rusiji.
Premijer je rekao da će, ako se oslobode ideje da Kosovo i dalje pripada Srbiji, „biti mnogo demokratskiji, evropski“.
Tokom proteklih nekoliko nedelja, izaslanici SAD i EU posetili su Prištinu i Beograd kako bi ih ohrabrili da prihvate novi predlog dve zemlje za normalizaciju odnosa i jačanje njihovih nastojanja za pristupanje EU.
Dijalog Kosova i Srbije uz posredovanje EU je u toku od 2011. godine, ali je nekoliko od 33 potpisana sporazuma sprovedeno.
Kurti je rekao da su dosadašnji pregovori bili „ideologija rešavanja problema… svako rešenje je postajalo sve komplikovanije, sve manje izvodljivo, a javnost je izgubila interesovanje“. On je novi predlog smatrao „dobrim okvirom i platformom za napredovanje… što nas čini da se nadamo izgledima budućih pregovora i sporazuma“.
Detalji predloga još nisu objavljeni.
Sjedinjene Američke Države su pojačale pritisak na Prištinu da primeni sporazum iz 2013. godine o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi koordinirala rad na obrazovanju, zdravstvu, planiranju zemljišta i ekonomskom razvoju na lokalnom nivou. Ustavni sud Kosova je 2015. kasnije proglasio deo plana neustavnim, presudivši da on ne uključuje druge etničke pripadnosti i da može da podrazumeva korišćenje izvršnih ovlašćenja.
Kurti kaže da osnivanje udruženja nije njegov prioritet, a prošle nedelje je postavio uslove rekavši da se ono može formirati samo kao deo opšteg sporazuma o normalizaciji odnosa, koji je Srbija u prošlosti odbijala. Kosovske vlasti strahuju da bi uz pomoć Beograda na kraju potkopala državnost zemlje.
Zapadne sile treba da uče iz primera bosanske države Republike Srpske koju vode Srbi, plašeći se stvaranja ministarstva na Kosovu, rekao je on, dodajući da je Beograd iskoristio stvaranje asocijacije „kao oružje protiv naše nezavisnosti“.
„Ako na Zapadnom Balkanu uvedemo ideju etnički zasnovanog udruživanja opština, to je recept za nove sukobe“, rekao je Kurti.
Zapadne sile ne bi trebalo da nameću pritisak na manje zemlje poput Kosova, koje su demokratske, rekao je on. Problemi između Kosova i Srbije mogu biti mali i dosadni, ali treba obratiti pažnju na ono što se dešava u regionu jer „svaka vrsta pogrešnog rešenja na Balkanu može i biće iskorišćena negde drugde“.
Uzajamno priznanje je središnji deo svakog pregovaračkog procesa, insistirao je on, nešto što Beograd oštro odbija.
Spor između Srbije i njene bivše pokrajine Kosovo ostao je izvor nestabilnosti na Balkanu dugo nakon rata 1998-99, koji je okončan intervencijom NATO-a koja je primorala Srbiju da se povuče sa teritorije.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, koju je Beograd odbio da prizna, uz podršku Rusije i Kine. SAD i većina zemalja EU priznale su Kosovo.
