Statua koja nosi imena 23 kosovska Albanca koji su spasli Jevreje od Holokausta tokom Drugog svetskog rata svečano je svečano otvorena u sredu u glavnom gradu Prištini.
Statua „Zid časti“ postavljena je u parku u Prištini u prisustvu nekih od potomaka spasilaca, političkih lidera i ambasadora SAD i Nemačke.
Na Kosovu, tada delu bivše Jugoslavije, na početku rata živelo je oko 500 Jevreja. Mnogi su uhapšeni, deportovani u obližnje zatvore ili logore kojima su upravljali nacisti, a skoro polovina njih je umrla.
Lokalni Albanci su pomogli brojnim Jevrejima da pobegnu, obično ih odvodeći u susednu Albaniju.
Pradeda Leke Reznićija Arslan spasao je jevrejskog lekara Haima Abrabanela, koji je radio u Skoplju, sada u Severnoj Makedoniji. Arslan Reznići ga je sklonio i radio sa drugim Albancem, Arifom Alickajem, da pripremi lažna dokumenta i bezbedno odvede Abrabanela u Albaniju.
„To pokazuje samo primer jedinstvenosti spasavanja Albanaca“, rekao je Leke Reznići za Asošijeted pres. „Obećao je uz najviši nivo obećanja, koncept besa („poverenje“ na albanskom), što znači da nikada ne izneverite to obećanje, iako biste morali da žrtvujete sopstvenu porodicu.
Godine 2008. Arslan Reznići je bio prvi Kosovar koji je uvršten na listu „Pravednika među narodima“ iz Jad Vašema za spasavanje Jevreja od Holokausta.
Od 2021. Leke Reznići živi u Haifi u Izraelu. Abrabanelova nećaka Rachel-Shelli Levi-Drummer mu je pomogla da emigrira i dobije izraelsko državljanstvo.
Danas u gradu Prizrenu na zapadu Kosova živi 56 Jevreja.
Statua je pokazala da je „sećanje na one koji su rizikovali svoje živote da bi spasli svoja bližnja ljudska bića tradicija koja obeležava retko, jako svetlo u jednom od najmračnijih perioda ljudske istorije“, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti.
Avner Šalev, bivši šef Memorijala holokausta Jad Vašem, smatrao je Albance „jedinstvenim slučajem u istoriji Drugog svetskog rata“.
U svakoj drugoj evropskoj državi Jevreja je bilo manje nakon rata ili su potpuno zbrisali, rekao je on. Jedini izuzetak je bio „na teritorijama na kojima su nekada živeli Albanci: Jevreja je posle rata bilo više nego na početku rata“, rekao je on i dodao da to treba pričati generacijama.
Kosovo i Izrael odlučili su da uspostave diplomatske odnose na samitu Kosova i Srbije održanom u Beloj kući u septembru 2020. od strane tadašnjih SAD. predsednik Donald Tramp.
Kosovo je bila prva evropska država i prva zemlja sa muslimanskom većinom koja je osnovala svoju ambasadu u Jerusalimu, posle SAD i Gvatemale. Ceremonija otvaranja održana je u martu 2021.
Izrael je najnovija zemlja koja je priznala Kosovo nakon što je prištinski parlament proglasio nezavisnost od Srbije 2008. godine, devet godina nakon što je NATO sproveo 78-dnevnu kampanju vazdušnih udara na Srbiju kako bi zaustavio krvavi obračun protiv etničkih Albanaca na Kosovu.
Većina zapadnih zemalja priznala je nezavisnost Kosova, ali Srbija i njeni saveznici Rusija i Kina nisu.
