Do utorka u ponoć, kada je istekao rok za predaju potpisa, 11 potencijalnih predsedničkih kandidata predalo je Državnom izbornom poverenstvu (DIP) Hrvatske svoje kandidature. Prema nezvaničnim informacijama, samo osam kandidata ima neophodnih 10.000 valjanih potpisa podrške.
Ko će biti kandidati na predsedničkim izborima u Hrvatskoj trebalo bi da se zna u sredu popodne kada će DIP objaviti listu kandidata i tada zvanično počinje izborna kampanja za osme predsedničke izbore u Hrvatskoj.
DIP je primio kandidature Zorana Milanovića, aktuelnog predsednika koji uz podršku SDP-a i partnera želi da izbori drugi mandat, Dragana Primorca, iza kojeg stoji HDZ s koalicionim partnerima, Miro Bulj iz Mosta. Kao nezavisni kandidati liste su predali Marija Selak Raspudić, Niko Tokića Kartelo, Slobodan Midžić i Tomislav Jonjić.
Svoje kandidature su predali i Dražen Keleminec (Autohtona Hrvatska stranka prava), Ivana Kekin (Možemo), Branka Lozo (Dom i nacionalno okupljanje) i Karolina Vidović Krišto (Odlučnost i pravednost), koja je u utorak poslednja stigla u DIP.
Da bi od potencijalnih postali „pravi“ kandidati za predsednika, DIP mora da utvrdi da je svako od njih prikupio najmanje 10.000 valjanih potpisa birača.
Rok za proveru potpisa je 48 sati, ali će posao biti obavljen i ranije, pa će lista biti objavljena u sredu popodne. Izborna kampanja će trajati do ponoći 27. decembra. Izbori za predsednika Hrvatske održavaju su u nedelju, 29. decembra.
Provera potpisa traje oko tri sata, a kako N1 Zagreb saznaje, u tom poslu se otkrije popriličan broj dvostrukih potpisa, što upućuje da su neki birači potpisali za više potencijalnih kandidata. U takvim slučajevima, potpis se priznaje onom kandidatu koji je prvi predao kandidaturu DIP-u.
Do pre 12 dana, kada je počelo prikupljanje potrebnih potpisa, 14 potencijalnih kandidata najavljivalo je ulazak u izbornu trku, ali su do kraja neki odustali jer se pokazalo da prikupiti 10.000 potpisa i nije baš lako, posebno onima bez stranačke infrastrukture, piše Hina.
Prvi je odustao Anton Filić, bivši novinar Večernjeg lista, pa nezavisna Aurora Weiss, a s potpisima u DIP nije stigao ni Mislav Kolakušić, bivši evroparlamentarac i predsednik stranke Pravo i pravda. Klubu onih koji su odustali priključio se i nezavisni Pavle Perović koji u javnosti i nije oglašavao svoje ambicije.
Ako se ispostavi kao tačna informacija da u izbornu trku ide samo osam kandidata, to znači da će ih biti manje nego pre pet godina kada ih je bilo 11.
Na izborima, u decembru 2019. na glasačkom listiću su se našla imena Zorana Milanovića, Kolinde Grabar Kitarović, Miroslava Škore, Mislava Kolakušića, Darija Juričana, Dalije Orešković, Ivana Pernara, Katarine Peović, Dejana Kovača, Ante Đapića i Nedjeljka Babića.
Najviše kandidata za predsednika, čak 13, bilo je 2005. godine. Najmanje, samo trojica, se kandidovalo na izborima 1997. godine. Osam predsedničkih kandidata bilo je i na izborima 1992. godine.
Za pobedu u prvom krugu predsednički kandidat treba da dobije većinu glasova svih birača koji su glasali. Drugi krug se održava dve nedelje kasnije, 12. januara. Predsednik se bira na mandat od pet godina i može biti izabran najviše dva puta.
