„Ovo bi bila pogrešna odluka. Verujemo u međuljudske kontakte, a čak i turskim državljanima kiparske vlasti izdaju vize, tako da ne verujemo da ova mera treba da se primenjuje na Ruse“, rekao je generalni sekretar Ministarstvo spoljnih poslova Kipra, Kornelios Korneliju.
Kipar, dom velike dijaspore ruskog govornog područja, podržava sličan stav Berlina koji je izrazio nemački kancelar Olaf Šolc.
Većina Kiprana koji govore ruski, njih oko 50.000, živi u Limasolu, gradu sa 237.000 stanovnika na južnoj obali. Rusi su činili 25% od ukupnog broja turista koji su stigli na ostrvo pre rata.
Prema rečima predstavnika grčke vlade, zemlja takođe ne razmatra mogućnost promene statusa ruskih viza.
Severna Grčka je omiljeno mesto za odmor ruskih turista, obično tokom leta. U julu je zemlja zabeležila impresivan skok od 177 odsto u dolasku vazdušnog saobraćaja iz Turske u poređenju sa 2019. godinom, koja je bila rekordna godina u turizmu za Grčku.
Grčka je takođe prijavila značajan porast dolazaka iz Srbije od 257% u istom periodu.
Zvaničnici napominju da su mnogi od dolazaka ruski državljani koji idu na odmor u Grčku, jer srpski turisti u Grčku obično dolaze automobilom, a Turci brodom. Međutim, još nema konkretnih podataka o nacionalnostima.
Podsetimo, na sastanku 31. avgusta ministri spoljnih poslova Evropske unije razgovaraće o viznim ograničenjima za Ruse u pozadini rata u Ukrajini.
Estonija je od 18. avgusta prestala da pušta građane Rusije sa šengenskim vizama koje je izdala ta zemlja.
Ranije je Finska odlučila da od septembra smanji izdavanje viza Rusima za 90 odsto.
