Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim kolegom Zbignjevom Rauom u Varšavi, Dendias je rekao da „za grčku vladu i grčko društvo ovo pitanje ostaje otvoreno“.
„I njegovo rešavanje, koje je pre svega pitanje principa, mislim da će biti od koristi za sve uključene zemlje i EU kao takvu“, rekao je grčki ministar.
Dendias je u prošlosti više puta pokretao pitanje reparacija. Prošle godine, na 77. godišnjicu masakra u Distomu, u kojem su pripadnici Vafen-SS ubili 228 muškaraca, žena i dece u grčkom selu, rekao je da će nemačka odšteta „predstavljati de fakto izvinjenje za zločine nemačke okupacije trupe.”
Ministar se takođe vratio na temu tokom sastanka sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok u julu. Ona je tada rekla da njena zemlja to pravno pitanje smatra zatvorenim, ali je naglasila da Nemačka i dalje oseća odgovornost za svoju nacističku prošlost. Svaki proces pomirenja može uključivati ulaganja u gradove i sela pogođena nemačkom okupacijom i podršku grčkim Jevrejima, objasnio je nemački ministar.
Pod okupacijom nacističke Nemačke ubijeno je 300.000 grčkih državljana.
U 2019, komisija grčkog parlamenta procenila je da je cena štete koju je nacistička Nemačka izazvala u Grčkoj tokom Drugog svetskog rata iznosila 289 milijardi evra.
Grčka je takođe tvrdila da joj Nemačka još uvek duguje milijarde za reparacije iz Prvog svetskog rata.
Pitanje nemačke reparacije nedavno se vratilo u žižu pažnje zbog poteza poljske vlade. Poljski ministar spoljnih poslova potpisao je u ponedeljak zvaničnu notu Nemačkoj, zvanično zahtevajući preko 1,2 biliona dolara nadoknade za materijalnu i drugu štetu i gubitke za koje Poljska tvrdi da je pretrpela od nacističke Nemačke između 1939. i 1945. godine.
