Bosanskohercegovačka izborna komisija (CIK) potvrdila je preliminarne rezultate predsjedničkih i parlamentarnih izbora 2. oktobra u subotu, pokazujući dominaciju nacionalističkih partija u parlamentima na različitim nivoima upravljanja balkanskom zemljom.
CIK je takođe potvrdio kandidate nenacionalističkih Hrvata i Bošnjaka (bosanskih Muslimana) koji su osvojili mesta u tripartitnom međuetničkom predsedništvu, kao i kandidata proruske stranke koja je obezbedila mesto srpskog člana Predsedništva.
Bosna je i dalje nefunkcionalna i nestabilna država skoro tri decenije od razornog sukoba između njenih Srba, Hrvata i Bošnjaka kada je raspala bivša socijalistička Jugoslavija.
Centralna, regionalna i lokalna nadmetanja u zemlji, podeljena od rata na bošnjačko-hrvatsku i srpsku autonomnu regiju sa sveobuhvatnim zajedničkim institucijama, suprotstavili su ukorenjene nacionaliste protiv kandidata koji žele da reformišu ekonomiju.
Međutim, CIK nije objavio rezultate za predsjednika i potpredsjednika Republike Srpske, nakon što je naložio ponovno brojanje glasačkih listića zbog pritužbi opozicije da je glasanje namijenio lider srpskih separatista Milorad Dodik.
Dodik, koji izgleda da će pobediti u borbi za predsednika regiona protiv opozicione kandidatkinje Jelene Trivić, iako u teškoj trci, rekao je u subotu da će podneti krivičnu prijavu protiv CIK-a jer nije objavio predsedničke rezultate do roka u subotu.
On je najavio veliki miting u utorak u de fakto glavnom gradu regiona Banja Luci u znak protesta zbog, kako je rekao, nezakonite odluke CIK-a da naredi ponovno brojanje glasačkih listića.
Opozicione stranke koje su ga optužile za lažiranje izbora održale su dva velika mitinga u Banjaluci nakon glasanja. Od CIK-a su tražili da se izbori ponove u Republici Srpskoj, ali je komisija odbila njihov zahtev.
Dodik, koji se dugo zalagao za otcepljenje Republike Srpske od Bosne i njeno ujedinjenje sa susednom Srbijom, rekao je da će region ubuduće sam organizovati izbore, uz očigledan prkos državnim institucijama.
