Bugarski proizvođači ulja lavande strahuju od zakona EU

Bugarski proizvođači ulja lavande strahuju od zakona EU

Kako se uspešna sezona žetve koja daje nekoliko stotina tona ulja lavande završava u Bugarskoj – najvećem svetskom proizvođaču – budućnost industrije izgleda više siva nego ljubičasta.

S obzirom da prezasićenost globalnom proizvodnjom već opterećuje cene, bugarski destilerije sada strahuju da će novi propisi EU dodatno ugroziti poslovanje.

Dok je Evropska unija ponudila da pauzira primenu revidiranih propisa bloka koji ograničavaju štetne hemijske supstance, sat otkucava.

Nikolaj Nenkov, šef destilerije Galen-N — jedne od najvećih u Bugarskoj — zabrinut je da će uskoro morati da zalepi nalepnice sa zdravstvenim upozorenjima sa odvratnim sloganima na svoje bočice sa uljem lavande.

„Strahujemo da će takve mere smanjiti potrošnju, obuzdati proizvodnju i (na taj način) sektor bi mogao nestati u nekim regionima, što je veoma loše s obzirom da je to dugogodišnja tradicija“, rekao je on za AFP.

U industriji koja se već otežava zbog niskih cena, nedostatka radne snage, klimatskih promena i štetočina, planirane revizije bi „stvorile dodatnu napetost“, dodao je on.

Od čuvenih polja lavande koja okružuju Zelenikovo u centralnoj Bugarskoj do francuske Provanse, proizvođači i farmeri su se udružili kako bi odbranili svoj proizvod od onoga što smatraju nepravednim zakonima iz Brisela.

Ostali veliki proizvođači su Kina, Moldavija i Grčka.

Širom EU, eterična ulja su regulisana dva glavna hemijska zakona poznata kao REACH i CLP.

Predstojeća revizija oba zakona nastoji da potrošačima i kompanijama pruži bolje informacije o mogućem postojanju endokrinih disruptora i komponenti koje izazivaju rak ili alergijske reakcije u proizvodima.

Pregled REACH-a—koji se bavi registracijom, evaluacijom, autorizacijom i ograničenjem hemikalija—odložen je za četvrti kvartal 2023. godine.

Ali predlog Komisije EU da se razjasni klasifikacija i obeležavanje supstanci prema CLP, posebno za onlajn prodaju, trebalo bi da bude stavljen na plenarno glasanje u oktobru.

Suočen sa otporom proizvođača, Savet EU je predložio četvorogodišnje izuzeće od stupanja na snagu teksta.

„Problem nije rešen, ali ovo odlaganje je veliki korak napred“, rekao je Nenkov.

U pokušaju da ublaži zabrinutost velikih evropskih proizvođača, Brisel je naglasio da „nema planove da počne da zahteva analizu svakog molekula u esencijalnim uljima“ ili da ih „zabrani“, rekao je portparol za AFP.

„Eterična ulja su već definisana kao hemijske supstance“.

U Nenkovovoj destileriji, 70-godišnji tehničar Vasil Andreev insistira na tome da rukuje „potpuno prirodnim proizvodom“ dok filtrira još jednu kantu bledožutog ulja.

Potrebno je do 120 kilograma lavande — koja se još uvek utiskuje u ogromna korita pre destilacije — da bi se proizveo jedan kilogram bugarskog ljubičastog zlata koji se koristi u čuvenoj kozmetici i parfemima.

Ali rastuća proizvodnja je prezasićena tržište poslednjih godina, uzrokujući pad cena i profita. Cene se trenutno kreću ispod troškova proizvodnje na oko 20-35 evra po kilogramu, nakon što su dostigle maksimum od 140 evra u 2018.

„U protekle tri godine postojala je globalna prekomerna proizvodnja ulja lavande, pri čemu je ponuda nadmašila potražnju, što je dovelo do toga da sve više farmera odustaje od useva“, rekao je analitičar InteliAgro istraživačkog centra Nikolaj Valkanov.

Poljoprivrednici priznaju da će pre ili kasnije morati da unište neka od svojih mirisnih polja da bi mogli da se vrate cenama koje im omogućavaju da prestanu da prodaju sa gubitkom.