Bugarska je najnesrećnija zemlja u EU, prema statistikama koje je upravo objavila zvanična agencija bloka Evrostat. Sa ukupnim rezultatom zadovoljstva životom od 5,6 od 10, to je bila jedina od 27 zemalja članica u kojoj su stanovnici u proseku ocenili sebe kao nezadovoljne, a ne zadovoljne.
Nemačka je bila druga najbednija na kontinentu, sa ocenom 6,5 – što je nagli pad u odnosu na prošlogodišnji rezultat od 7,1.
Iako se u anketi nije tražilo da ispitanici daju konkretne razloge za svoju samoevaluaciju, višestruke ankete sprovedene ovog meseca pokazale su široko rasprostranjeno nezadovoljstvo nemačkom vladom, koja se suočava sa finansijskom krizom i krizom poverenja, a problemi za koje mnogi veruju da su u potpunosti u nadležnosti vlade sopstvene izrade.
Grčka je zaokružila prve tri najnesrećnije zemlje, sa prosečnom ocenom zadovoljstva životom od 6,7. Najsrećnija zemlja na kontinentu bila je Austrija, gde su stanovnici ocenili svoju sreću sa 7,9. Finska, Poljska i Rumunija su izjednačene na drugom mestu po broju srećnih sa ocenom 7,7.
Čini se da ocenjivanje podržava kliše da novac ne može da kupi sreću, pošto nijedna od drugoplasiranih, Rumunija ili Poljska, nisu uživale visok prosečan prihod po glavi stanovnika 2022. godine, a Rumuni su zapravo u proseku zarađivali manje od svojih mnogo bednijih suseda u Bugarskoj.
Mladi (u dobi od 16 do 29 godina) uglavnom su bili sretniji od onih starijih od 65 godina, posebno u Hrvatskoj, gdje je postojao jaz od 1,6 poena između ocjena zadovoljstva životom ove dvije grupe. Dok su dve grupe prijavile jednaku sreću u Nemačkoj, danski seniori su zapravo uživali više zadovoljstva životom (0,9 poena više) od svojih kolega mlađih odraslih.
Nivo obrazovanja se pokazao kao najpouzdaniji prediktor zadovoljstva životom u svih 27 država članica. Pojedinci sa univerzitetskom diplomom prijavili su da su nivoi sreće znatno viši od svojih vršnjaka koji su napustili školu – čak 1,6 poena više u Slovačkoj.
Imati decu u domaćinstvu je takođe bilo povezano sa većom srećom. Porodice sa decom su prijavile da su ocene zadovoljstva životom za 0,6 poena veće nego u domaćinstvima sa jednom osobom, iako su se njihove ocene znatno smanjile u poslednje četiri godine.
Dok su pet od deset najboljih u Svetskom izveštaju o sreći za 2023., objavljenom u martu, bile zemlje članice EU, samo je Finska, koja je zauzela prvo mesto, bila među najboljima na obe liste.
Danska, koja je u tom izveštaju ocenjena kao druga najsrećnija nacija na svetu, bila je i jedina evropska zemlja koja je uspela da smanji potrošnju antidepresiva u poslednjoj deceniji. Zauzeo je sedmo mesto po zadovoljstvu životom u izveštaju Eurostata.
