Konferencija za medije hrvatskog ministra odbrane Ivana Anušića otklonila je sve sumnje oko toga da li će nama susedna zemlja vratiti obavezno služenje vojnog roka, o čemu se razmišlja i u Srbiji. Vojnog roka će biti, a Anušić je medijima otkrio od kada i koliko vojnika će biti regrutovano, kao i šta će ih u vojsci obučavati.
“Uskoro ćemo imati tri predloga, odnosno, tri scenarija dužine vojnog roka. Sledeće nedelje bi trebalo da to imamo. Posle toga ću to uputiti na uvid premijeru i predsedniku, pa s premijerom dogovarati dalje korake, kako i na koji način, i od kada sprovoditi vojni rok”, rekao je ministar odbrane.
On nije želeo da odgovara na nagađanja o dužini trajanja vojnog roka, istakavši da je neverovatno da javnost više zanima koliko dugo će on trajati nego kakav mu je smisao.
“Ove godine ga nećemo stići sprovoditi jer je potreban ozbiljan infrastrukturni zahvat. To je veliki logistički i finascijski projekat. Nije to usputni posao, to je ozbiljan posao i treba ga dobro pripremiti. Kad krene, ne sme biti nikakvih zastoja”, istakao je Anušić.
Upitan ko će sve morati da služi vojni rok, on je odgovorio – svi vojni obveznici, a to je prema njegovim rečima oko 17.000 mladića. Dodao je da smatra da su tri meseca dovoljna za usvajanje osnovne vojne veštine.
„Postoji nešto što se zove baratanje ubojitim sredstvima. Nakon toga postoji i jedan deo koji se odnosi na znanje, taktiku, primenjivanje taktike u određenim situacijama, bilo da se radi o odbrani, napadu… Postoji i treći deo – fizička priprema. Za to je dovoljno tri meseca, čak i ako ste u potpunoj fizičkoj nepripremljenosti. Za taj se period može postići da od nekoga ko ne može da pretrči 50 metara, može da otrči 30 kilometara s opremom. Kad govorimo o onima koji bi išli u obuku, to je oko 17.000 mladića. Zato kažem da to nije posao koji se može napraviti za mesec dana, to je posao koji treba ozbiljne pripreme. Naravno, mogu se javiti i žene, no obaveza kao takva za njih ne postoji”, objasnio je ministar.
Prema njegovim rečima, istraživanja su pokazala da j e73 odsto ispitanika za uvođenje, a 27 protiv.
Dodaje da vojni rok nije samo nešto što usmerava čoveka za eventualni budući sukob, već ga i resocijalizuje na specifičan i drugačiji način.
„Od spavanja na vreme, neimanje laptopa uz sebe, puštanja loših navika i prihvatanja dobrih navika. Ne bih rekao da će ih to odgojiti, ali ta iskustva i pristup će im svakako pomoći za život pred njima. Vojna obaveza nema alternative, ili je imamo ili je nemamo, civilna zaštita to ne može da zameni. U slučaju vojne opasnosti, svi muškarci od 18 do određenih godina su vojni obveznici, mogu biti mobilisani, imali vojnu obuku ili ne. S njom će biti svakako lakše”, rekao je Anušić.
