Za budžet je glasalo 77 hrvatskih poslanika, a protiv 50. Poslanici opozicije predložili su 430 amandmana na budžet, ali je Vlada prihvatila samo 10.
„Ovo je prvi hrvatski budžet denominiran u evrima. Uvođenje eura će ojačati našu ekonomiju, postati sidro stabilnosti, učiniti nas otpornijim i zaštićenijim od vanjskih šokova i kriza, a također će doprinijeti poboljšanju investicione klime“, komentirao je hrvatski. Ministar finansija Marko Primorac u parlamentu
Hrvatski premijer Andrij Plenković izjavio je da je budžet usmeren na ublažavanje posledica ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini, održavanje rasta i očuvanje društvene stabilnosti.
Hrvatski budžet za 2023. predviđa deficit od 2,3% bruto domaćeg proizvoda na osnovu prognoze ekonomskog rasta od 0,7%. Ukupan obim budžetskih prihoda predviđa se na nivou od 24,9 milijardi evra, što je za 9 odsto više nego 2022. godine, a rashoda – 26,7 milijardi evra.
Zakon o prelasku Hrvatske na evro usvojio je parlament u maju i zvanično je stupio na snagu sredinom jula. Važiće do 31. decembra 2023. godine, kada će u zemlji prestati period prelaska na evro i povlačenja kune iz opticaja.
Podsetimo, sredinom juna grupa ministara finansija evrozone preporučila je prihvatanje Hrvatske kao 20. članice evrozone. Nakon toga, „zeleno svetlo” za uvođenje evra u Hrvatskoj dali su lideri EU na junskom samitu.
Konačnu odluku doneo je Savet ministara privrede i finansija zemalja EU koji je 12. jula odobrio odluku o pristupanju Hrvatske evrozoni od 1. januara 2023. godine. Kurs će biti jedan evro za 7,53450 hrvatskih kuna.
