U Hrvatskoj će gotovo 3,8 miliona glasača izaći na birališta kako bi izabralo jednog od osam predsedničkih kandidata. Međutim, prognoze sugerišu da nijedan kandidat neće pobediti u prvom krugu, zbog čega se drugi krug očekuje 12. januara.
Milorad Pupovac, lider Srpskog narodnog vijeća, izjavio je da očekuje da će Srbi u Hrvatskoj podržati kandidate levo-liberalne orijentacije. To se odnosi, pre svega, na Zorana Milanovića, aktuelnog predsednika Hrvatske, ili Ivanu Kekin, kandidatkinju stranke Možemo, koja se pozicionira kao zelena i levo-liberalna.
U kampanji, koja nije bila previše fokusirana na pitanje Srba i Srbije, tema susedskih odnosa bila je prisutna samo sporadično. Tek kada su kandidati bili pitani u jedinom sučeljavanju o tome da li bi blokirali Srbiji evropski put dok se ne reše otvorena pitanja, stavovi su postali jasniji.
Zoran Milanović je odgovorio da je Srbija za Hrvatsku važan trgovinski partner i da bi, uz dobru saradnju, rešenje moglo da se nađe. Milanović, koji je tokom svog mandata kritikovao Srbiju, rekao je: „Ako će sarađivati, rešenje se može naći.“ On je, međutim, i dalje ostao oprezan u vezi sa temama koje se tiču odnosa sa Beogradom.
S druge strane, Dragan Primorac, kandidat HDZ-a, naglasio je da će Hrvatska biti otvorena za sve susede u procesu ulaska u EU, ali je podvukao da postoji nekoliko uslova koje Srbija mora da ispuni kako bi se približila Evropskoj uniji. Ukoliko te uslove ne ispuni, Primorac je jasno rekao da će Hrvatska zakočiti njeno članstvo.
Za razliku od prošlih godina, kada su politički odnosi između Hrvatske i Srbije bili podložni oštrim kritikama, Milorad Pupovac se nada da bi aktuelni predsednički izbori mogli doneti promene u pristupu manjinama, a posebno Srbima u Hrvatskoj. On smatra da su izjave koje su dolazile iz hrvatske politike prema Srbima bile „uznemirujuće“, te da bi se, nakon izbora, tonovi mogli promeniti.
Akica Mamić, politička analitičarka, veruje da je vreme da Hrvatska i Srbija grade dobre komšijske odnose. Ona smatra da su prošli dani kada se gledalo kroz prizmu nesuglasica i nesporazuma, i da je sada vreme za izgradnju pozitivnih odnosa.
Jedno od pitanja koje ostaje otvoreno jeste izlaznost na izbore, jer je kampanja bila kraća i manje dinamična. Ipak, mnogi analitičari veruju da će Hrvati biti motivisani da izađu na birališta, jer je izbor predsednika često politička dužnost koju građani izravno biraju. Ankica Mamić smatra da će izlaznost biti veća nego na parlamentarnim ili lokalnim izborima.
Pupovac je dodatno pojasnio da će Srbi u Hrvatskoj, ukoliko izađu na glasanje u prvom krugu, glasati prema svojoj savesti i opredeljenju, te je verovatno da će to biti kandidati sa levo-liberalne scene. Zoran Milanović i Ivana Kekin spadaju među one koji bi mogli očekivati podršku Srba u Hrvatskoj, zbog svojih stavova koji se kose sa radikalnijim pristupima u politici prema Srbiji.
Izbori će, dakle, imati veliki značaj ne samo za političku budućnost Hrvatske, već i za odnose sa Srbijom, posebno u kontekstu EU integracija i međusobnih susedskih odnosa.
