Srbija bi iz ovogodišnjeg kalendara najradije izbrisala 3. i 4. maj zbog dva masovna ubistva u osnovnoj školi i selima kod Beograda, a opozicija 17. decembra zbog sporne pobede vladajućih na izborima. Godinu su obežili i uobičajeno kaskanje u evrointegracijama i nikakav pomak u normalizaciji odnosa s Kosovom, piše Hina.
Kako se navodi, tragedije masovnih ubistava početkom maja u beogradskoj školi kao i u dva sela blizu prestolnice duboko su se urezale u moralno posrnulo srpsko društvo i obeležile 2023. snažnije od svih ekonomskih i političkih događaja i procesa u zemlji te regionalnih i međunarodnih odnosa.
Kraj godine, ističe Hina, obeležavaju svakodnevni protesti u postizbornoj krizi koja će se svakako preliti u 2024., uz zahteve da se izbori ponove, najpre u Beogradu, gde opozicija veruje da je pokradena brojnim manipulacijama i zlouporabama, registrovanim i nadzorom stranih promatrača.
„Srbija, uprkos skromnom napretku u procesu evrointegracija i pripremi za otvaranje pojedinih klastera u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, samu sebe još drži daleko od predsoblja EU. Situacija s Kosovom se, godinama unazad ispreplitana incidentima i krizama, ne pomera ka rešenju kojim bi mogle biti zadovoljne obe strane, ali i Evropska unija koja, kao mentor u pregovorima i uz potporu Sjedinjenih Država, pokušava približiti stajališta Beograda i Prištine“, piše hrvatska novinarska agencija.
Treći maj ostaće crnim slovima upisan u novijoj istoriji, kada je u beogradskoj osnovnoj školi 13-godišnji učenik očevim pištoljem usmrtio školskog čuvara i osmero učenika, a ranio nastavnicu i još šestoro. Naknadno je preminula još jedna djevojčica, deseta žrtva.
Samo dan kasnije u sumanutom napadu automatskom puškom 21-godišnjak je u dva sela nadomak Beograda ubio devetero i ranio 13 ljudi, uglavnom mladih, podseća Hina.
Ta su dva masovna ubistva pokrenula talas građanskih protesta Srbija protiv nasilja, na koji je pozvala proevropska opozicija. Desetine hiljade ljudi idućih su meseci na ulicama Beograda i gradova širom Srbije tražili da se obuzda nasilje u javnom prostoru, politici i medijima, ostavke čelnika policije, državne i sigurnosne službe (BIA) kao i da se ukinu rijalitiji u elektronskim medijima bliskim vlasti.
Kako se navodi, država je pokrenula akciju predaje i oduzimanja nelegalnog oružja, formirano je Komisija za borbu protiv vršnjačkog nasilja, uveden dodatni policijski nadzor u školama, pojačan je rad psihologa i pedagoga sa decom.
U dvomesečnoj akciji razoružavanja policiji je predano više od 82.000 komada različitog oružja, oko 26.000 minsko-eksplozivnih sredstava, kao i više od 4.200.000 komada streljiva raznih kalibara.
Roditelji ubijenih učenika tražili su da se škola „Vladislav Ribnikar“ pretvori u memorijalni centar, ali još nisu naišli na razumevanje državnih institucija, pieš Hina.
Srbija je i u 2023., kao i godinu ranije, izišla na prevremene izbore, uobičajene tokom više od deceniju vlasti SNS-a, koja ih je po pravilu koristila da održi svoj politički rejting, mimo redovitog izbornog kalendara, prenosi Hina.
Izbori su ove godine došli u vreme pritisaka EU i međunarodne zajednice da se Srbija vrati dijalogu s Kosovom i prihvati plan EU za normalizaciju odnosa, koji podupire i SAD.
Istovremeno, u društvu se iz meseca u mesec podizao nivo nezadovoljstva podstaknut nasiljem u javnom prostoru, bahaćenjem vladajućih i brojnim aferama vezanim uz funkcionere SNS-a i njima bliske javne ličnosti i ljude vezane uz institucije, za šta je po pravilu izostajals odgovarajućs pravosudns i političks reakcija – od istraga i procesuiranja do smena sa dužnosti, navodi Hina.
Sve to, kako se ističe, praćeno je potpunom političkom i medijskom dominacijom aktualnog šefa države Aleksandra Vučića koji je, prečesto agresivnim, televizijskim nastupima – posebno u finišu izborne kampanje – nastojao SNS i sebe predstaviti ključnom figurom i jedinim borcima za budućnost države.
Srpska napredna stranka (SNS) je u izbornoj noći proglasila „apsolutnu pobedu“, državno izborno telo sutradan je objavilo da je SNS osvojio 46.72% glasova, uz tesnu pobedu u Beogradu, gde opozicija veruje da je pobedila, ali da je pokradena brojnim zlouporabama.
Koalicija levog centra Srbija protiv nasilja druga je na izborima sa 23.56 posto glasova, a treća Socijalistička partija Srbije (6.56%).
Starni prosmatrača ukazali su na to da je kampanju za izbore, iako nije bio kandidat, obeležila dominacija Vučića, što je, uz nepravednu konkurenciju, pristrane medije, dovođenje birača iz Republike Srpske, migraciju glasača te brojne druge nepravilnosti, doprinelo nejednakim izbornim uslovima, navodi hrvatska novinarska agencija.
Opozicija zahteva ponavljanje izbora, a sugestija međunarodnih posmatrača je da Srbija prihvati međunarodnu pomoć u rešavanju aktualne krize te da je najbolje za sve strane ponoviti izbore u Beogradu.
Uprkos skromnom napretku u procesu evrointegracija i pripremi za otvaranje pojedinih klastera u pregovorima o članstvu u EU, Srbija sebe još drži daleko od evrobloka i na crvenoj liniji koju je Brisel ucrtao Beogradu, piše Hina.
Napretkom u procesu evrointegracija tokom 2023. ne mogu biti zadovoljni ni Brisel ni Beograd, iako se srpskidržavni vrh domaćoj javnosti hvalio nekim tačkama izveštaja EK u kojima je naveden pomak.
Međutim, kako ukazuju, Srbija je u godišnjem izveštaju EK dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava. Naglašeno je da se Beograd nije pridružio međunarodnim sankcijama Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju, a da na unutrašnjem planu i dalje postoji slab nadzor javnih institucija, uz manipulacije informacijama i progon novinara, kao i stalne pritiske na vlastima nenaklonjene medije
Primedbe EK odnosile su se i na izostanak pomaka u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Beograd je izazivao frustracije u Briselu političkim „šibicarenjem“ s planom EU za Kosovo iz februara i aneksom prihvaćenim u Ohridu mesec dana kasnije.
Srbija odbija provesti sve delove sporazuma, posebno onaj koji govori da neće blokirati članstvo Kosova u UN, dok Kosovo drži da je postignuta saglasnost o osnovnom sporazumu o normalizaciji i da plan njegovog sprovođenja de facto znači da je Srbija priznala Kosovo, ali da Beograd „beži od potpisivanja sporazuma“. Bez napretka obe strana u dijalogu o normalizaciji ni Beograd ni Priština ne mogu računati na pomak u evrointegracijama, jasno je poručio Brisel, prensoi Hina.
Međutim, sporazum je i dalje na mrtvoj tački, gde ga je dodatno zacementirao oružani incident u selu Banjska na severu Kosova u septembru, kada su u sukobu paravojne grupe Srba i kosovske policije poginuli jedan policajac i trojica napadača, a više ih je uhapšeno, podseća Hina.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, jedan od vođa najjače stranke kosovskih Srba i sestrinske stranke SNS-a – Srpske liste, koju podupire službeni Beograd. Uprkos pritiscima Brisela i Vašingtona da se stvari isteraju na čistac, optužnica protiv Radoičića još nije podignuta, pa je i pravosudni ishod na dugu štapu.
Ni Srbija u 2023. nije bila imuna na negativna inflatorna kretanja. S najviše stope od 16.2 posto u martu inflacija je ipak pala na osam posto u oktobru. Nasuprot službenim podacima o padu cena, građani i dalje gunđaju plaćajući osetno veće račune za osnovne namirnice u prodavnicama. kao i za struju i komunalne usluge, navodi Hina.
Država je tokom godine u više navrata podelila pomoć penzionerima, studentima, učenicima i korisnicima socijalne pomoži, a pokrenula je populističku akciju prilagođavanjem cena najsiromašnijim slojevima stanovništva, piše Hina.
U toj je akciji osobno šef države Aleksandar Vučić u direktnim TV prenosima propagirao je pojeftinjenje parizera i korpe dnevnih potrepština, što je izazivalo podsmeh u Srbiji i u medijima širom regije, ukazuje novinarska agencija.
Ekonomisti i analitičari su istovremeno upozoravali da su mere državne pomoći samo novi talas zaduživanja, koji će ubuduće dodatno zapljusnuti državnu blagajnu.
Istovremeno je javni dug države, prema podacima iz oktobra, bio 35.2 milijarde evra i skoro je udvostručen u odnosu na 17.7 milijardi, koliko je bio kad je vlast u Srbiji preuzela Vučićeva Srpska napredna stranka, piše Hina.
U regionalnim i bilateralnim odnosima sa susedima nije se odmaklo dalje od stanja iz prethodnih godina. To se posebno odnosi na Hrvatsku, jer je godinu obeležio diplomatski rolerkoster s uzajamnim proterivanjem visoko rangiranih diplomata, piše Hina.
Prvo je Beograd krajem novembra proglasio nepoželjnim prvog tajnika hrvatskog ambasadora Hrvoja Šnajdera, na što je Zagreb reagovao proterivanjem konzula u srpskom ambasadora Petra Novakovića.
Hrvatska je recipročno i primereno uzvratila Srbiji na proterivanje hrvatskog diplomata, ocenio je premijer Andrej Plenković, upozorivši da ovakvi potezi ne pridonose poverenju i saradnji Zagreba i Beograda.
Službeni Beograd nastavio je održavati dobre odnose s Republikom Srpskom u turbulencijama koje vlasti tog entiteta imaju na razini BiH, a predsednik RS-a Milorad Dodik čest je i rado viđen gost u Srbiji, navodi Hina.
Srbija i dalje ima posebno dobre odnose sa svojim severnim susedom Mađarskom, „najbolje ikad“. S Bugarskom je, uz donaciju EU od 46.9 milliona evra i povoljan kredit EIB-a, otvorila plinski interkonektor koji će osigurati snabrevanje i dalju distribuciju plina iz Azerbejdžana ka Evropskoj uniji.
Nastavljene su i aktivnosti u regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan, koju je Srbija pokrenula s vladama Severne Makedonije i Albanije.
