Grčki ministar finansija Kirijakos Pjerakakis izabran je za predsednika Evrogrupe, neformalnog tela 20 ministara finansija zemalja evrozone.
Evropgrupa se redovno okuplja kako bi koordinirala ekonomsku politiku u zemljama evrozone, i kao takva ima značajnu moć u oblikovanju finansijske politike svake zemlje, a reči njenog predsednika se pažljivo prate.
„Mislim da je pre 10 godina debata ovde u Briselu bila o tome da li će Grčka izaći iz evrozone. Ipak, Grčka je izdržala. I ovo je dokaz mnogo čega. Dokaz kolektivne snage naroda. To je dokaz evropske solidarnosti, pružanju pomoći u najtežim vremenima“, rekao je Pjerakakis tokom konferencije za novinare u Briselu nakon što je objavljen njegov izbor.
On je dodao da će „raditi na tome da Evrogrupa ostane telo jedinstva i zajedničke svrhe“, fokusirajući se na zajedničku valutu, zajedničke ekonomske interese i evropski projekat.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis čestitao je Pjerakakisu na izboru i naveo da je to „dan ponosa za zemlju“, za vladu i za sve građane Grčke.
U Micotakisovom saopštenju piše da je izbor Pjerakakisa za predsednika Evropgrupe „najjasnije priznanje pozitivnog kursa“ Grčke, deceniju nakon što se se zemlja „našla na ivici ponora, sa zatvorenim bankama i blizu izlaska iz evrozone“.
Micotakis je naveo da se Grčka, koja je pre bila „dužnička crna ovca“, sada „penje na vrh finansijskog saveta najrazvijenijih zemalja kontinenta“.
Pjerakakis se u grčkoj vladajućoj stranci desnog centra Nova demokratija smatra zvezdom u usponu.
Preuzeo je mesto ministra finansija u martu, nakon što je oko dve godine služio kao ministar prosvete, i pripisuju mu se zasluge za uvođenje sveobuhvatnih reformi za smanjenje birokratije i onlajn pristup mnogim grčkim javnim službama, dok je bio ministar digitalnog upravljanja od 2019. do 2023.
Tokom grčke finansijske krize, koja je počela krajem 2009. godine, niz predsednika Evrogrupe posećivao je Atinu zbog sastanaka sa tadašnjim grčkim ministrom spoljnih poslova, a svaka njihova izjava pažljivo je analizirana radi bilo kakve naznake o sudbini zemlje.
Tokom jednog susreta u januaru 2015. godine, ubrzo nakon što je izabrana nova levičarska vlada u Grčkoj, tadašnji predsednik Evrogrupe, holandski ministar finansija Jeroen Dajselblum, sukobio se sa svojim grčkim kolegom Janisom Varufakisom.
Nakon napete konferencije za novinare tokom koje je Varufakis rekao da nova vlada nema nameru da pregovara sa kreditorima za spasavanje zemlje, Dajselblum je šapnuo nešto Varufakisu dok su se njih dvojica rukovali, a Varufakisovo lice se vidljivo namrštilo.
Spekulacije su se vrtele oko toga šta je tačno Dajselblum rekao, ali je razmena istakla napete odnose Grčke sa njenim poveriocima i Evrogrupom.
Godine fiskalne neodgovornosti dovele su do toga da Grčka nije mogla da prikupi sredstva na međunarodnom tržištu obveznica zbog visokih kamatnih stopa,pa je morala se oslanja na milijarde evra iz tri međunarodna paketa pomoći.
Za nadzor je bila zadužena takozvnaa Trojka: Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija.
Paketi pomoći su bili uslovljeni temeljnim reformama i merama štednje, a ekonomija Grčke smanjila se za četvrtinu, što je dovelo do depresije.
Nezaposlenost je tokom 2013. skočila na 28 odsto radne snage, a nezaposlenost mladih je dostigla skoro 60 odsto.
Plate i penzije su smanjene, beskućništvo je raslo, a nasilni masovni protesti postali su norma na ulicama Atine.
U junu 2015. godine, Grčka se našla na ivici potpunog izbacivanja iz evrozone.
U pokušaju da spreči navalu na banke, vlada je uvela kontrolu kapitala, uvodeći stroga ograničenja pristupa bankovnim računima, racionizujući podizanje novca sa bankomata i ograničavajući novčane tokove.
Nekoliko dana kasnije, Grčka je postala prva razvijena zemlja koja nije ispunila obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Bankarska ograničenja su u potpunosti ukinuta tek 2019. godine.
Deceniju kasnije, evropski finansijski izopštenik pretvorio se u jednu od zemalja sa najboljim puniocima budžeta.
Sve glavne agencije za kreditni rejting vratile su njene obveznice na investicioni rang, a Grčka je bila samo jedna od šest zemalja članica EU 2024. godine koja je zabeležila budžetski suficit.
Ove godine, državni prihodi su do avgusta prevazišli ciljeve. Ekonomija se dovoljno dobro snašla da je premijer u septembru objavio paket smanjenja poreza od 1,6 milijardi evra.
Ali nije sve išlo glatko. Zemlja se i dalje suočava sa finansijskim izazovima, a mnogi Grci se bore sa rastućim troškovima života.
Poljoprivrednici protestuju i blokiraju autoputeve širom zemlje, nezadovoljni visokim troškovima proizvodnje i niskim veleprodajnim cenama, kao i kašnjenjem subvencija nakon korupcionaškog skandala.
Pjerakakis je na predsedničkim izborima Evrogrupe pobedio belgijskog ministra finansija Vensana van Petegema.
Njegov dvogodišnji mandat počinje u petak, a prvi sastanak Evrogrupe pod njegovim predsedništvom zakazan je za 19. januar.
