Premijer Kirijakos Micotakis i njegova konzervativna stranka predvodili su u nedelju izbore u Grčkoj sa velikom razlikom, prema delimičnim zvaničnim rezultatima. Ali novi izborni zakon znači da će se boriti da formira vladu bez traženja koalicionih partnera, a drugi izbori su verovatni.
Delimični rezultati sa 40 odsto prebrojanih biračkih mesta pokazali su da Micotakisova Nova demokratija ima 41 odsto glasova, dok njegov glavni rival Aleksis Cipras i njegova levičarska partija Siriza zaostaju sa 20 odsto. Ako se potvrđuju puni rezultati, nedeljni nastup bi bio veliko razočarenje za Sirizu i bolji učinak od očekivanog za Novu demokratiju.
Čak i sa delimičnim rezultatima, Nova demokratija je slavila svoje snažne rezultate.
„(Izlazne ankete) pokazuju jasnu pobedu Nove demokratije i jasnu obnovu mandata za nastavak velikih promena koje traži grčko društvo“, rekao je portparol vlade Akis Skercos.
Izbori u nedelju su prvi u Grčkoj otkako je njena ekonomija prestala da bude pod striktnim nadzorom međunarodnih kreditora koji su obezbedili sredstva za spasavanje tokom skoro decenijske finansijske krize u zemlji. Cipras (48) je bio premijer tokom nekih od najburnijih godina krize i borio se da povrati široku podršku koju je uživao kada je došao na vlast 2015. uz obećanje da će poništiti mere štednje koje su nametnute u okviru pomoći.
Micotakis, 55-godišnji bivši bankarski direktor obrazovan na Harvardu, pobedio je na izborima 2019. uz obećanje o reformama orijentisanim na poslovanje i obećao je da će nastaviti sa smanjenjem poreza, podsticati investicije i jačati zapošljavanje srednje klase.
Ali novi izborni zakon o proporcionalnoj zastupljenosti otežava bilo kojoj stranci da osvoji potpunu većinu u 300-članom parlamentu kako bi sama formirala vladu, što znači da će Micotakis verovatno morati da traži koalicionog partnera.
Međutim, Nova demokratija je nagovestila da bi radije tražila jasnu pobedu na drugim izborima i da bi mogla sama da vlada.
„Rekli smo da želimo direktno da vladamo jer bi to obezbedilo stabilnost i put napred. Tako da imamo pravo da to tražimo od grčkog naroda na sledećim izborima“, rekao je ministar javnog reda Takis Teodorikakos na televiziji Skai ubrzo nakon zatvaranja birališta u nedelju uveče.
Ako se održe drugi izbori, verovatno krajem juna ili početkom jula, zakon će se ponovo promeniti, prelazeći na sistem koji nagrađuje vodeću stranku bonusima i olakšava joj da osvoji parlamentarnu većinu.
Micotakis je bio stalno ispred u istraživanjima javnog mnjenja uoči izbora. Ali njegova popularnost je pala nakon železničke katastrofe 28. februara u kojoj je poginulo 57 ljudi nakon što je međugradski putnički voz slučajno stavljen na istu železničku prugu kao i nadolazeći teretni voz. Kasnije je otkriveno da su železničke stanice bile loše popunjene, a bezbednosna infrastruktura pokvarena i zastarela.
Vladu je takođe potresao skandal o nadzoru u kojem su novinari i istaknuti grčki političari otkrili špijunski softver na svojim telefonima. Otkrića su produbila nepoverenje među političkim partijama u zemlji u trenutku kada je konsenzus možda preko potreban.
Nekada dominantna grčka stranka Pasok će verovatno biti u centru bilo kakvih pregovora o koaliciji. Pretečena od Sirize tokom finansijske krize u Grčkoj 2009-2018, izlazne ankete su pokazale da je socijalistička partija osvojila oko 35 mesta u parlamentu. Njegov vođa Nikos Andrulakis (44) bio je u centru skandala sa prisluškivanjem u kojem je njegov telefon bio na meti praćenja.
Ali loši Andrulakisov odnos sa Micotakisom, koga optužuje da je prikrivao skandal prisluškivanja, znači da bi dogovor sa konzervativcima bio težak. Njegov odnos sa Ciprasom je takođe loš, optužujući ga da je pokušao da prevari glasače Pasoka.
Na vlasti od 2019. godine, Micotakis je ostvario neočekivano visok rast, nagli pad nezaposlenosti i zemlju na ivici povratka na investicionu ocenu na globalnom tržištu obveznica po prvi put otkako je izgubila pristup tržištu 2010. godine, na početku svog finansijska kriza.
Dugovi prema Međunarodnom monetarnom fondu otplaćeni su prevremeno. Evropske vlade i MMF upumpali su 280 milijardi evra (300 milijardi dolara) u grčku ekonomiju u hitnim zajmovima između 2010. i 2018. kako bi sprečili bankrot članice evrozone. Zauzvrat, zahtevali su kažnjavanje mera za smanjenje troškova i reformi zbog kojih se ekonomija zemlje smanjila za četvrtinu.
