„Svi zakonodavni akti bi trebalo da budu u skladu sa Ustavom. Ovo pitanje je posebno osetljivo zbog odsustva efikasnog Ustavnog suda, jer parlament u više navrata nije uspeo da imenuje potreban broj sudija kako bi obezbedio njegovo pravilno funkcionisanje. Članovi Ustavnog suda moraju biti hitno imenovani“, rekla je Pisonero Hernandes za podgoričku „ Pobjedu „.
Evropska unija je pozvala crnogorske političke aktere da tragaju za brzom deeskalacijom odnosa i dogovore se o rešenju „trenutnog političkog ćorsokaka“, da bi se ostvarila želja građana Crne Gore o članstvu u EU.
„Godišnji izveštaj EU izrazio je zabrinutost povodom pitanja vladavine prava i odsustva političkog dijaloga“, podsetila je Pisonero.
I Ambasada Češke, koja predsedava Evropskom unijom, je prenela zabrinutost zvaničnog Praga zbog kršenja Ustava Crne Gore usvajanjem izmena Zakona o predsedniku kojim se, po njihovoj oceni, jasno zloupotrebljavaju ustavne odredbe.
Ambasadorka Velike Britanije u Crnoj Gori Karen Medoks je prokomentarisala usvajanje izmena Zakona o predsedniku, pozivajući Vladu i ostale političke činioce da se „uzdrže od koraka koji izazivaju dalje podele“.
„Zakon usvojen u Skupštini se potencijalno dotiče ustavnih pitanja. Ova situacija naglašava od kakvog je vitalnog značaja da se obezbedi funkcionalan Ustavni sud u Crnoj Gori“, objavila je Medoks na Tviteru.
Sjedinjene Američke Države su zabrinute zbog „eskalacije zapaljive retorike i neodgovorne konfrontacije crnogorskih lidera poslednjih dana“, kazala je američka ambasadorka u Crnoj Gori, Džudi Rajzing Rajnke.
„Pozivamo sve strane da zajedno rade na nalaženju izlaza iz trenutne političke krize, koji bi bio u skladu sa Ustavom“, navela je ambasadorka na Fejsbuku.
Skupštinska većina od 41 poslanika, koju predvode DF, Demokrate i Građanski pokret Ura, usvojila je rano jutros izmene Zakona o predsedniku Crne Gore, kojim nameravaju da ograniče ustavne nadležnosti Mila Đukanovića, da bi za novog premijera izabrali poslanika i bivšeg diplomatu Miodraga Lekića.
Usvajanje izmena tog zakona, koje otvaraju put da Lekić kao kandidat parlamentarne većine bude imenovan za madatara, Demokratska partija socijalista (DPS) je okarakterisala kao „ustavni puč“ i uvod u „političku radikalizaciju“ u zemlji i pozvala tužilaštvo da reaguje i preispita da li u postupanju parlamentarne većine i rukovodstva Skupštine ima elemenata krivičnog dela.
Slične ocene o kršenju Ustava saopštile su i druge partije, koje su se oštro protivile predloženim izmenama.
Pojedini pravnici i deo nevladinog sektora su danas oštro reagovali, navodeći da je usvojeni zakon suprotan Ustavu. Ustavni sud međutim ne funkcioniše, jer nema dovoljan broj sudija.
Ograničenja nadležnosti šefa države se, po izmenama Zakona, odnose na proceduru izbora mandatara za sastav Vlade, koja se s predsednika Crne Gore prenosi na skupštinsku većinu i na postavljanje i opoziv ambasadora, što se sa šefa države praktično prenosi na Vladu.
Po Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost predlaganja mandatara za sastav nove Vlade pripada predsedniku Republike.
Poslanici su u septembru kandidovali Lekića za mandatara, ali je Đukanović to odbio, jer nisu u predviđenom roku dostavili potpise podrške mandataru. Uz to nisu, iako to propisuje Ustav, ni obavili konsultacije s njim.
Umesto predloga mandatara, Đukanović je tražio skraćenje mandata Skupštine da bi se raspisali prevremeni parlamentarni izbori, a parlamentarna većina je odbila taj Đukanovićev predlog da se izborima razreši politička kriza.
