Zvaničnici za bezbednost i migracije iz šest zemalja zapadnog Balkana, od kojih sve teže da se pridruže Evropskoj uniji, obećali su u četvrtak da će raditi zajedno sa agencijama EU i Ujedinjenih nacija na poboljšanju održivog upravljanja migracijama.
Od 2015. godine, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija, kao i Albanija, Kosovo i Bosna postale su ključne tranzitne rute za izbeglice koje beže od sukoba na Bliskom istoku i u Avganistanu, a kasnije i za migrante iz Azije i Afrike u potrazi za boljim životom u bogatim 27-člani blok.
„Kada je reč o migrantskoj krizi, mi sa Zapadnog Balkana se suočavamo ne samo sa humanitarnim izazovima, već i sa bezbednosnim i političkim izazovima“, rekao je ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić, koji je bio domaćin sastanka u planinskom odmaralištu u blizini glavnog grada Sarajeva.
Posljednjih mjeseci u Bosni je zabilježen porast broja ilegalnih migranata koje su Hrvatska i Slovenija vratile u zemlju nakon što se Hrvatska 1. januara pridružila šengenskoj zoni slobodnog kretanja EU. Mnogi su se žalili na nasilno odbijanje policije, koja Hrvatska je demantovala.
Šest zemalja su se dogovorile da koordiniraju aktivnosti u borbi protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima, da povećaju pristup alternativnim rutama za migrante zaglavljene u tranzitu, kao i načine za povratak migranata.
„Razvijamo nove perspektive za zajedničku politiku jer možemo imati rezultate samo ako radimo zajedno,“ rekao je ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski, govoreći putem video linka.
Migracioni trendovi u regionu vratili su se na nivoe pre pandemije, sa 200.000 migranata koji su prošle godine prošli kroz region, što je povećanje od 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM).
„Trendovi u migracijama su veoma dinamični i zapadni Balkan je glavna tranzitna ruta“, rekao je za Rojters Ugoči Florens Danijels, zamenik generalnog direktora IOM-a za operacije.
Ona je pohvalila balkanske lidere što su odlučili da rade zajedno.
„Akcioni plan je prilika da se pozabavimo neposrednim pitanjima – krijumčarenjem i švercom i održivim povratkom“, rekao je Danijels.
„To je i prilika da se sagledaju dugoročne mogućnosti koje migracija donosi – doznake na Zapadni Balkan iznose 10 milijardi dolara ili 10 odsto BDP-a – to je značajan doprinos razvoju“, dodala je ona.
