Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas da stalne optužbe, laži i podmetanja Republici Srpskoj i njenim funkcionerima za kršenje Dejtonskog sporazuma imaju istu matricu, kao i da se nikada ne navodi koji to član Dejtonskog sporazuma i njegovih aneksa krši Srpska i na koji način.
Dodik je naveo da se tek ponekad pozivaju na odluke Ustavnog suda BiH, donesene glasovima pet sudija – tri stranca i dva Bošnjaka i dodao da su, neustavne odluke Ustavnog suda BiH postale stalna praksa kršenja ustava BiH.
„Nisu jedini, jer su godinama visoki predstavnici (a, posle prvog Karla Bilta svi su bili nelegalni) tvrdili da su oni konačni tumači celog Dejtonskog sporazuma, iako u Aneksu10 – Sporazum o sprovođenju civilnog dela mirovnog sporazuma, jasno u članu 5 piše: Najviša nadležnost za tumačenje – visoki predstavnik ima najvišu nadležnost na terenu u vezi s tumačenjem ovog Sporazuma o sprovođenju civilnog dela mirovnog rešenja“, napisao je Dodik za Politiku.
Mnoge odluke Ustavnog suda BiH donete su bez navođenja ustavnog osnova, kojeg, kako je rekao, i nema, uz preglasavanje srpskih i povremeno hrvatskih sudija.
„Za razliku od zapadnih ambasadora i zvaničnika kao i sve bulumente političkog Sarajeva, Republika Srpska se uvek poziva na Dejtonski sporazum, pritom navodeći njegove odredbe“, naveo je on.
Dodik je ukazao da je Dejtonski sporazum samo Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, a da je njegova suština sadržana u njegovih 11 aneksa koji su deo međunarodnog prava.
Dejtonskoj mirovnoj konferenciji prethodile su brojne mirovne inicijative i pregovori u kojima je Republika Srpska bila priznata kao strana, što je rezultiralo u dva ključna dokumenta koji su bili osnov Dejtonskog sporazuma, a to su Ženevski i Njujorški principi.
„Često se govori da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, što je tačno, ali se izostavlja da on sadrži sveobuhvatna rešenja radi okončanja tragičnog sukoba u regionu kako piše u njegovoj Preambuli“, istakao je Dodik.
Prema njegovim rečima, tamo su jasno određeni stubovi na kojima može postojati BiH.
„Cilj dejtona jeste bio da BiH sačuva teritorijalni integritet i dobije neophodni minimalni spoljni suverenitet, a da skoro sav unutrašnji suverenitet ostane entitetima“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, Dejtonska struktura BiH uvažava pravo na samoopredeljenje tako što zadržava širok stepen autonomije entiteta, a konstitutivnim narodima BiH daje bitne mehanizme odlučivanja i zaštite njihovih ustavnih prava.
„U okvirima Dejtonskog sporazuma pravo Republike Srpske, odnosno srpskog naroda, na samopredeljenje podrazumeva očuvanje Dejtonske strukture, odnosno, očuvanje široke autonomije entiteta, ustavom dodeljenih nadležnosti i propisanih mehanizama zaštite prava konstitutivnih naroda, time i srpskog naroda“, naveo je on.
Dodik je istakao da od 14. decembra 1995. kada je u Parizu potpisan sporazum krenula je i nepravna revizija i neovlašćeno dopisivanje Ustava BiH, kroz nametanja, otimanja, iskrivljena tumačenja, na štetu Republike Srpske.
„U tom udruženom kriminalnom poduhvatu protiv međunarodnog prava stalno učešće imaju visoki predstavnici i Ustavni sud BiH. U zločinu protiv mira njima je pomagalo do 2000. samoizabrano telo samoizabranih zemalja koje sebe naziva Savet za provođenje mira (Peace Implementation Council)“, istakao je Dodik.
Prema njegovim rečima, taj PIK od 50 članova nije se stao 24 godine, pa je njegovom neaktivnošću, prestalo i njegovo postojanje.
„Kako onda može postojati upravni odbor nepostojećeg PIK-a, a Dejtonski sporazum i njegovi aneksi ni na jednom mestu ne pominju taj PIK-ski klan, kao i što ne pominje visokog predstavnika“, dodao je Dodik.
Takođe, postojanje OHR-a stranih sudija u Ustavnom sudu BiH apsolutno je ne spojivo s procesom evropskih integracija.
Dodik je naveo da je Republika Srpska opredeljena za očuvanje i poštovanje Ustava BiH, kao sastavnog dela Dejtonskog sporazuma, koji je, kako je naveo, dao šansu da se kroz uspostavljanje mira i novoog ustavno-političkog sistema odvija i novi život BiH.
„To je mogućnost da se dogovorom menja sve što sami unutrašnji akteri procene da treba menjati. Niko spolja nema pravo činiti to nelegalnim metodama, jer se međunarodni ugovori mogu menjati aneksima koje zakljkučuju strane potpisnice, kako to propisuje Bečka konvencija“, dodao je Dodik.
