Skupština kantona Sarajevo pre dva dana usvojila je Deklaraciju kojom najoštrije osuđuje dizanje tri prsta, a na lokalnim medijima je nazvana i fašističkim gestom. Lokalna odluka odjeknula je regionalno i ponovo zategla odnose tri naroda u Bosni i Hercegovini.
„Naišao sam, on je meni dobacivao, rekao mi: ‘Ode ti kod Dodika’ i onda sam ja njemu poslao poljubac i podigao tri prsta“, tako je pre dva dana svoj postupak objasnio Nenad Nešić.
I pre toga, za mnoge neočekivano – Skupštine kantona Sarajevo jednoglasno je usvojila Deklaraciju – osuđuju, kako kažu, ministrovo provokativno podizanje tri prsta. Očekivano, nastala je polemika na realciji Sarajevo i Banjaluka.
„Tri prsta su simbol Oca, Sina i Duha Svetoga, Srbi se krste s tri prsta i tako će ostati, i nijedna deklaracija to ne može da zabrani. Deklaracija Skupštine Kantona Sarajevo, kojom se osuđuje dizanje tri prsta u Sarajevu, je pokušaj namernog izazivanja međunacionalne netrpeljivosti i omalovažavanja identiteta srpskog naroda“, kaže Radovan Višković, predsednik Vlade Republike Srpske.
Mnogi na prvu loptu čitaju da su na testu srpsko-bošnjački odnosi, poznavaoci prilika podsećaju da je reč o odnosu tri naroda. Učestale tenzije dodatno ih, kažu, narušavaju, ali odgovori na nivou Deklaracija nameću pitanje – gde su granice.
„To govori o jednom jedinstvu da bi mi tako nešto trebalo zabraniti ili osuditi iz Sarajeva, dok iz RS naravno vidimo jedinstvo oko toga da to ne bi trebalo predstavljati probleme. Čini nam se, opet, da je reč o simbolima, da su simboli ispred svih problema. Zanimljivo je recimo da se Kanton Sarajevo ne bavi stvarnim pitanjima građana, jer je to jedinica malo iznad lokalne samouprave, dok se bavi ovakvim političkim pitanjima. Pa onda, da li je osuda takvog događaja bitna za druge kantone, za Federaciju, za državu uopšte. Dakle, reč je o sukobljavanju, o konfrontaciji, ne nalaze se rešenja nego se samo udaljavaju pozicije sve tri strane“, objašnjava docent Fakulteta političkih nauka Despot Kovačević.
Pisac Muharem Bazdulj ne veruje da će ova deklaracija imati trajni efekat.
„Jer ona u teorjiji osuđuje samo taj konkretan potez ministra Nešića, a ne kao što su neki mediji rekli – da se zabranjuje da se to uopšte radi. Ali opet, glupo je i čini mi se nepotrebno, i čini mi se da je jedan dnevno politički sukob nažalost pretvoren u nešto što može da ima veće sibolične posledice“, kaže Bazdulj.
Posle oktobarskih izbora Vlada u Sarajevu je bez predstavnika Stranke demokratske akcije. Usvajanje deklaracije poteklo je upravo iz te partije, Bakira Izetbegovića.
„NJihova politika zasniva se upravo na sukobljavanju i konfrontaciji. Oni nisu jedina politička partija koja se na takav način bave politikom, reč je o sveobuhvatnom bavljenju politikom većine političkih partija. Međutim, u jednom su silaznom padu, pokušavaju da formiraju vlast na određenim nivoima. Nemaju puno uspeha i potreba Bakira Izetbegovića i SDA je da ponovo ojača svoju nacionalnu poltiku kako bi povratio podršku određenih birača“, rekao je Despot Kovačević.
Kroz istoriju, tri prsta dobijala su drugačiju konotaciju, u zavisnosti od političke situacije.
„On je na neki način postao – kroz neku ikonografiju fudbalskih navijača, kroz skandiranje Vuka Draškovića – u jednom trenutku se počeo iz prvenstveno drugih naroda, Bošnjaka, i Hrvata, i Albanaca, doživaljavati kao provokativan iako izvorno ne bi trebalo“, ističe Bazdulj.
Značenje pozdrava sa tri podignuta prsta nije jedina tačka sporenja. Jednaku polemiku, između ostalih, nedavno je izazvala proslava dana RS.
