U Severnoj Makedoniji danas se odvijaju ključni politički događaji – održavaju se drugi krug predsedničkih izbora i parlamentarni izbori, što predstavlja kritičan trenutak za političku budućnost zemlje. Građani izlaze na biračka mesta kako bi odabrali nove vođe i odlučili o ključnim pitanjima poput pristupanja Evropskoj uniji, borbe protiv korupcije i ekonomskog razvoja.
U trci za predsednika su aktuelni predsednik Stevo Pendarovski i Gordana Siljanovska-Davkova, čija se kampanja fokusira na različite političke platforme. Pendarovski, šezdesetjednogodišnjak, podržan je od strane vladajuće koalicije levog centra, dok je Siljanovska-Davkova, sedamdesetogodišnja kandidatkinja, dobila podršku opozicione koalicije desnog centra. Njih dvoje su se već suočili na izborima 2019. godine, kada je Pendarovski pobedio sa 53,8% glasova. Prvi krug predsedničkih izbora, održan 24. aprila, dao je jasno vođstvo Siljanovskoj-Davkovoj, koja je osvojila 41,2% glasova u poređenju sa 20,5% koje je dobio Pendarovski.
Iako je predsednička funkcija u Severnoj Makedoniji uglavnom ceremonijalne prirode, parlamentarni izbori se smatraju važnijim jer će odrediti sastav vlade i politički kurs zemlje u narednom periodu. Više od 1.700 kandidata se takmiči za 120 mesta u skupštini, dok se tri mesta rezervišu za iseljenike. Birači će se uputiti na 3.400 biračkih mesta širom zemlje.
Ankete su pokazale da partija desnog centra VMRO-DPMNE, na čelu koalicije od 22 stranke pod nazivom „Vaša Makedonija“, ima prednost u odnosu na koaliciju „Za evropsku budućnost“, koju predvodi Socijaldemokratska unija Makedonija, ili SDSM. Takođe, postoje i dve koalicije koje predstavljaju etničke Albance, četvrtinu stanovništva Severne Makedonije.
Glavne teme kampanje su napredak ka pridruživanju Evropskoj uniji, borba protiv korupcije i unapređenje ekonomske situacije u zemlji. Međutim, put ka EU trenutno je blokiran zbog zahteva Bugarske za izmenu ustava kako bi se priznala bugarska manjina u Severnoj Makedoniji. Korupcija takođe ostaje goruće pitanje, a obe strane optužuju jedna drugu za nepravilnosti.
Ukupno 1.814.317 birača ima pravo glasa na predsedničkim izborima, dok je 1.815.350 birača upisano za parlamentarne izbore. Razlika u broju birača između dva kruga predsedničkih i parlamentarnih izbora posledica je, kako navode mediji, pretežno stečenog punoletstva.
Izborni proces prate domaći i međunarodni posmatrači, a preliminarni rezultati se očekuju u četvrtak. Ovi izbori imaju dalekosežne posledice za političku, ekonomsku i društvenu budućnost Severne Makedonije, kao i za njen put ka Evropskoj uniji. Na ovim izborima nema glasanja u dijaspori, pa će ukupan broj poslanika koji će biti izabrani biti 120.
