Svečanosti su održane u utorak nešto pre ponoći kako bi se obeležilo punopravno članstvo Bugarske i Rumunije u evropskom šengenskom prostoru, što je kulminacija višegodišnjih pregovora zemalja istočne Evrope da se pridruže zoni bez provere lične karte.
Provere identifikacije na kopnenim granicama između Bugarske i Rumunije i njihovih susednih zemalja članica Evropske unije zvanično su obustavljene u ponoć, čime je putnicima omogućen slobodan pristup ostatku 27-članog bloka EU. Dve zemlje su se delimično pridružile šengenskom prostoru u martu, ali je otvoreno putovanje bilo ograničeno na one koji su dolazili samo vazdušnim ili morskim putem.
Kasno u utorak, ministri unutrašnjih poslova Bugarske i Rumunije sastali su se na graničnom prelazu Ruse-Giurgiu između dve zemlje kako bi obeležili otvaranje granice. Još jedna kratka ceremonija održana je na graničnom prelazu između Mađarske i Rumunije sa sastankom šefa mađarske nacionalne policije i glavnog inspektora granične policije Rumunije.
Proširenje Šengena došlo je nakon višemesečnih napora mađarske vlade da integriše Bugarsku i Rumuniju u tu zonu dok je bila šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU.
Oko milion etničkih Mađara živi u regionu Transilvanije u Rumuniji, što je nasleđe podele Mađarske nakon Prvog svetskog rata. Odnosi između dve zemlje su istorijski bili teški, ali otvaranje granice će olakšati putovanja i ojačati veze između regiona .
Šengenski prostor, jedno od glavnih dostignuća evropskog projekta, uspostavljen je 1985. godine kao međuvladin projekat između pet zemalja EU — Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga. Postepeno se proširio i postao najveća besplatna oblast za putovanja na svetu.
Međutim, nekoliko zemalja članica Šengena, uključujući Holandiju, Austriju i Nemačku, ove godine je ponovo uspostavilo neke kontrole na kopnenim granicama zbog zabrinutosti u rasponu od migracije do bezbednosti. Neki zvaničnici EU upozorili su da bi ponovno uvedene provere mogle potkopati ciljeve šeme.
Pre delimičnog prijema Bugarske i Rumunije, Šengen su činile 23 od 27 zemalja članica EU, zajedno sa Švajcarskom, Norveškom, Islandom i Lihtenštajnom. Svaki dan oko 3,5 miliona ljudi prelazi unutrašnju granicu, a više od 420 miliona ljudi živi unutar šengenskog prostora.
Dve balkanske zemlje pridružile su se EU 2007. godine, ali nisu integrisane u zonu bez granica sve do marta, kada su granične kontrole ukinute sa pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Kopnene granične kontrole ostale su na snazi zbog protivljenja, uglavnom iz Austrije, zbog zabrinutosti da dve zemlje ne čine dovoljno da spreče migrante da uđu bez dozvole.
Rumunski predsednik Klaus Johanis ranije je nazvao punopravno članstvo Rumunije u šengenskom prostoru „prirodnim i neophodnim korakom” koji će značajno smanjiti vreme čekanja na granicama, smanjiti logističke troškove za preduzeća i privući strane investitore. Ekonomisti Bugarske akademije nauka izračunali su da bi sa članstvom ukupan pozitivan finansijski efekat za Bugarsku iznosio 800 miliona evra (840 miliona dolara) godišnje.
