Iz DPS-a, SDP-a, SD I LP su poručili su da predložene izmene zakona o predsedniku predstavljaju rušenje Ustava Crne Gore.
Nakon jednočasovne proceduralne rasprave o predloženim izmenama zakona predsednica Skupštine Danijela Đurivić dala je pauzu od pola sata, ali nije prihvatila zahtev DPS-a da se o izmenama zakona izjasni stručna služba Skupštine Crne Gore.
Usvajanje izmena tog zakona, omogućilo bi lideru Demosa Miodragu Lekiću, koji ima podršku većine u parlamentu, da formira novu vladu, iako je predsednik Milo Đukanović odbio da mu da mandat za to.
Iz Demokratske partije socijalista (DPS) tvrde da su te izmene zakona neustavne, te da se zakonom pokušava urediti ustavni poredak Crne Gore.
Poslanik DPS-a Danijel Živković ocenio je da su predložene izmene urušavanje institucija i ustavni puč.
„Ono što vi preduzimate vrlo brzo će biti zaustavljeno na ovaj ili onaj način“, rekao je Živković.
Poslanik DPS-a Dragutin Papović citirao je član 360 Krivičnog zakona, kojima je predviđena zatvorska kazna za pokušaj promene ustavnog uređenja Crne Gore.
Poslanik SDP Adnan Striković je kazao da predložene izmene nisu u skladu sa Ustavom.
I iz SD-a su poručili da je osnov demokratije vladavina prava, a ne većina od 41 poslanika.
Poslanik SD-a Boris Mugoša napomenuo je da se o predloženim izmenama zakon nisu izjasnili skupštinski odbori.
Lider Liberalne partije Andrija Popović saopštio je da mu nije jasno kako planiraju da zakonom promene ustavne nadležnosti Predsednika Crne Gore.
Predsednica crnogorskog parlamenta Danijela Đurović istakla je da će poslanici odlučiti da li će se se raspravljati o tom predlogu zakona te da je sve urađeno po Poslovniku i proceduri.
„Što se tiče prijedloga da se dopuni dnevni red, to zavisi od broja poslanika koji su u dovoljnom broju predložili, a poslanici i treba da se izjasne o tome da li će biti uvršten u dnevni red. Procedura je potpuno ispoštovana, ali je do poslanika da li će biti uvršten u dnevni red“, podsetila je Đurovićeva.
Poslanik DF-a Predrag Bulatović kazao je da predlog te stranke da se o izmenama Zakona o predsedniku raspravlj po hitnom postupku.
Kaže da je cilj da se zaustave štetne posledice nastale odbijanjem predsednika države da mandat za sastav vlade da Miodragu Lekiću.
„To se zove ustavni puč i mi smo zbog toga predložili ovaj zakon“, rekao je Bulatović.
Kazao je kada je zakon predložen po hitnom postupku te da se kao takav može uvrstiti u dnevni red i bez mišljenja odbora.
Rasprava će se na odborima, kako dodaje, voditi tokom pretresa.
„Ništa nije prekršeno što se DF-a tiče i mislim da mi imamo minimum 41 poslanika da se zaustavi nasilje Mila Đukanovića“, zaključio je poslanik DF-a.
Prema predloženim izmenama Zakona o predsedniku Crne gore, on je dužan predložiti za mandatara za sastav vlade kandidata koji ima podršku većine od ukupnog broja poslanika Skupštine.
Ako te većine nema, predsednik podnosi inicijativu za skraćenje mandata Skupštini, a ako je poslanici ne izglasaju, obavezan je da predloži kandidata sa dominantnom skupštinskom podrškom nakon ponovnih konsultacija. Tu mogućnost ima i pre inicijative za skraćenje mandata Skupštini.
Prema predloženim izmenama, rokovi za novi krug konsultacija su kraći i računaju se od dana kada Skupština nije usvojila predlog odluke o skraćenju mandata.
akko se dodaje, ako predsjednik ne izvrši dužnost povodom postupka utvrđivanja mandatara, radi zaštite javnog interesa, mandatarom će se smatrati kandidat koji ima jasnu podršku većine od ukupnog broja poslanika u Skupštini koja se utvrđuje potpisima.
„Propuštanje vršenja dužnosti predsednika u postupku utvrđivanja mandatara u skladu sa ovim zakonom smatra se razlogom za njegovo razrješenje“, naglašava se u predlogu DF-a.
