Bugarska je trenutno jedna od retkih zemalja Evropske unije koja ne šalje vojnu pomoć Ukrajini, nakon što je Socijalistička partija naklonjena Rusiji, koalicioni partner u prethodnoj vladi, blokirala takvu odluku u maju.
Vršeći ministar odbrane Dimitar Stojanov takođe je rekao novinarima u četvrtak da Bugarska ne može da priušti da pošalje svoje protivvazdušne raketne sisteme ili borbene avione sovjetske proizvodnje, koje Kijev želi, jer se ne mogu brzo zameniti.
Međutim, sa 175 glasova „za“ i 49 „protiv“ na planu od šest tačaka, poslanici su u principu odobrili vojnu pomoć i odlučili da je kabinet potrebno da započne pregovore sa saveznicima Bugarske u NATO-u kako bi zamenio ili pojačao svoje odbrambene sposobnosti i omogućio brži oslobađanje svoje vojne opreme iz sovjetskog doba.
Nije bilo odmah jasno kakva bi vojna pomoć mogla biti poslata niti koliko brzo se to može dogoditi.
„Teška oprema kao što su S-300, S-125 i drugi protivvazdušni raketni sistemi, kao i borbeni avioni SU-25 i MiG-29 u ovom trenutku ne mogu da se daju. Prvo bi trebalo da zamenimo opremu“, Stojanov rekao.
Georg Georgiev, poslanik iz stranke desnog centra GERB, istakao je potrebu da se podrži Ukrajina i počne davati oružje umesto da ga samo prodaje.
Bugarska ne izvozi oružje direktno u Ukrajinu, ali zvaničnici su rekli da ne mogu da kontrolišu šta kupci, uglavnom iz zemalja EU, rade sa izvozom kupljenim iz zemlje.
Bugarski izvoz oružja se više nego udvostručio od početka ruske invazije na Ukrajinu, pokazao je nedavni izveštaj Bugarske industrijske asocijacije.
Ministarstvo ekonomije je u avgustu odobrilo ugovore o izvozu oružja u vrednosti od preko milijardu leva (498,31 milion dolara), od kojih je većina bila namenjena Poljskoj – jednom od ključnih čvorišta za slanje oružja u Ukrajinu.
