Stranka Nastavljamo promene, nastala 2021. na talasu masovnih demonstracija protiv korupcije, nije danas dobila podršku parlamenta za listu nacionalnih prioriteta, koju je sačinila u pokušaju da formira manjinsku vladu sa partijom Demokratska Bugarska, navodi agencija Rojters.
Listu nacionalnih prioriteta stranke Nastavljamo promene podržala su 63 poslanika, a protiv je bilo 114 od 240 članova parlamenta, posle čega je partija Kirila Petkova objavila da će u ponedeljak vratiti mandat predsedniku države Rumenu Radevu, dodeljen njenom kandidatu za premijera Nikolaju Denkovu.
Protiv su bili poslanici koalicije oko stranke GERB bivšeg premijera Bojka Borisova i proruska nacionalistička stranka Preporod, dok su uzdržane bile tri političke opcije, uključujući Bugarsku socijalističku partiju, nekadašnjeg saveznika partije Kirila Petkova.
Većinu u parlamentu u decembru nije uspela da obezbedi ni koalicija Bojka Borisova, koja je na vanrednim parlamentarnim izborima 2. oktobra dobila najviše glasova, ali svega 67 mandata.
Predsednik Bugarske Radev sada mora da zatraži od treće političke opcije po snazi da formira vladu, a to je centristička partija Pokret za prava i slobode. Ako ni ona ne uspe da formira vladu, Radev mora da raspusti parlament i da raspiše nove izbore, pete u poslednje dve godine.
Politička kriza u Bugarskoj traje od 2020. kada su zemlju potresle demonstracije protiv vlade Bojka Borisova, na kojima su hiljade zahtevale eliminaciju korupcije i političkog mešanja u rad medija, i efikasnu reformu pravosuđa. Pokušaji vlade Bojka Borisova da nasiljem zaustavi proteste podstakli su dodatni gnev i doveli do dublje polarizacije društva.
Od aprila 2021. godine, kada su održani poslednji redovni parlamentarni izbori, formiranje stabilne vlade onemogućava oštra polarizacija među strankama i njihova nedovoljna snaga.
Radev je od tada imenovao nekoliko prelaznih vlada, a jedina u punom kapacitetu, na čelu sa Petkovim, formirana je posle vanrednih izbora u novembru 2021. godine, ali se nestabilna četvoročlana koalicija raspala posle svega šest meseci, u junu 2022. godine.
Dugotrajna politička blokada mogla bi da ugrozi ulazak Bugarske u evrozonu 1. januara 2024. godine i korišćenje fondova EU za oporavak zemlje, a odložila bi i reforme neophodne za borbu protiv korupcije.
