Građani Bugarske u nedelju će glasati na sedmim izborima za četiri godine nakon neuspešnih pokušaja da se formira vlada posle izbora početkom juna.
Najsiromašnija članica EU i jedna od najkorumpiranijih zemalja ne uspeva da dobije vladu od kako su protesti protiv korupcije 2020. pomogli da se sruši koalicija koju predvodi partija desnog centra GERB.
Na izborima će učestvovati 19 partija i devet koalicija a poslednja istraživanja javnog mnjenja ukazuju da neće biti jasnog pobednika, niti jasne opcije za koaliciju.
Očekuje se slab odziv, oko 30 odsto, najmanji od pada komunizma u Bugarskoj. Poređenja radi, devedesetih godina prošlog veka izlaznost nije bila manja od 75 odsto a pre samo tri godine bila je oko 50 odsto.
Većina analitičara predviđa da će Bugari, ukoliko ne bude neočekivanog političkog partnerstva ili iznenadne pojave lidera ujedinitelja, ponovo izaći na birališta početkom 2025.
„Postoji duboka kriza političkog sistema“, rekao je za Rojters profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sofiji Ognjan Minčev.
U Bugarskoj je 2007, kada je zemlja ušla u EU, počeo period optimizma obeležen rastom životnog standarda i brzim ekonomskim rastom. Međutim, globalna finansijska kriza, pandemija i rat u Uktajini smanjili su strane investicije.
Sada je Bugarskoj, balkanskoj zemlji sa 6,4 miliona stanovnika, preko potreban period sa stabilnom vladom kako bi se ubrzao priliv iz fondova EU u „klimavu“ infrastrukturu i podstakao prelazak sa nacionalne vlaute na evro.
Istraživanje agencije Alfa risrč (Alpha Research) iz Sofije pokazuje da GERB vodi sa 26,5 odsto glasova. Slede reformisti Nastavljamo promene sa bezmalo 15 odsto i ultranacionalistička proruska partija Varaždane (Preporod) sa neznatno više od 14 odsto.
Podela u stranci Pokret za prava i slobode, koja uglavnom predstavlja veliku etničku tursku manjinu u Bugarskoj i koja je na prethodnim izborima predstavljala solidan glasački blok, dodatno otežava izgradnju koalicije, kažu analitičari, prenosi Rojters.
U međuvremenu bugarska agencija BTA prenosi danas da je ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo više od 500 signala o izbornim prekršajima od kojih se više od 400 odnosi na kupovinu glasova za političke partije i koalicije.
Direktor službe za odnose sa medijima ministarstva Mitko Dimitrov rekao je da je otvoreno 110 pretkrivičnih postupaka, da je privdeno pedesetoro i da je ministarstvo izdalo oko 1.450 upozorenja.
Bugarska agencija piše i da je, prema podacima Instituta za razvoj javne sredine (IPED), 21 partija i koalicija potpisala ugovore o medijskom pokrivanju ovih vanrednih parlamentarnih izbora u ukupnoj vrednosti od 1,5 miliona leva (1 lev je 0,51 evro).
Najviše je izdvojila partija Varaždane, kao i u prethodnoj kampanji, a slede Postoji takav narodi i BSP-Ujedinjena levica.
Gledano prema medijima, najviše je ponovo otišlo Eurokom TV, zatim TV Nova i Bugarskoj nacionalnoj televiziji.
IPED je obuhvatio 39 nacionalnih i regionalnih medija i to devet televizija, tri radio stanice, 11 novina i 16 portala i agencija.
