Otvorena su birališta u Bugarskoj čiji građani izlaze na sedme vanredne izbore u poslednje četiri godine, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je malo verovatno da će to prekinuti politički „ćorsokak“ koji je usporio ekonomske reforme u najsiromašnijoj državi članici Evropske unije.
Građani Bugarske izlaze na sedme prevremene izbore u poslednje četiri godine.
Rivalske političke stranke u zemlji bore za formiranje stabilne koalicije, a glasači postaju sve apatičniji.
Bugarska je najsiromašnija članica EU i među najkorumpiranijim državama Unije, piše Rojters.
Kako navodi britanska agencija problem sa rotirajućim vladama nastao je 2020. godine posle protesta protiv korupcije koji su pomogli rušenju koalicije koju je predvodila stranka desnog centra GERB.
Najnovije ankete ukazuju na to da nema jasnog pobednika ni očiglednih opcija za solidnu koaliciju.
Očekuje se da će odziv birača, koji se procenjuje na oko 30 odsto, biti najniži od pada komunizma.
Glasanje se završava u 20 časova, a rezultati na osnovu izlaznih anketa, trebalo bi da budu poznati u otprilike isto vreme.
Konačni rezultati će biti poznati nekoliko dana kasnije.
Ukoliko se ne pojavi neočekivano političko partnerstvo ili snažan lider koji bi mogao da ujedini koaliciju, većina analitičara predviđa da će zemlja ponovno ići na izbore početkom sledeće godine.
„Postoji duboka kriza političkog sistema“, rekao je Ognjan Minčev, profesor političkih nauka sa Univerziteta u Sofiji.
Ovakva disfunkcija je zabrinjavajuća za Bugarsku u kojoj živi 6.4 miliona stanovnika.