Britanski ambasador na Kosovu Nikolas Ebot rekao je u intervjuu za Kossev da je svaka zajednica u pokrajini „na ivici“. Zato se posebno plaši, kako navodi „malih incidenata“, jer nasumični haotični element u krizama proizvodi ogroman efekat.
Zato je važno da svi pažljivo postupaju. Založio se za saradnju dve vlade i međunarodne zajednice, ali pre svega za komunikaciju sa Srbima na Severu. „U ovakvoj situaciji zaista moramo da se bliže primaknemo terenu i da čujemo zajednicu kakvu budućnost oni žele da imaju“.
Pitanje bezbednosti na Severu je teško pitanje, naglasio je ambasador. Prema kojem treba da se odnosimo i da ga rešimo tako da se ljudi više ne povređuju, da nema rizika od ubijanja. Međutim, očigledno, to su rizici u kojima trenutno živimo, smatra Ebot, prenosi Kossev.
„Postoji ogromna doza osetljivosti, a male stvari su stvarno važne. Mali incidenti, mali nesporazumi mogu da prouzrokuju ogroman efekat, a to je ono čega se ja stvarno plašim. Jer, ne možete sve da kontrolišete. Niti su svi akteri pod kontrolom. Postoji nasumični haotični element u svakom konfliktu, takvoj situaciji na kom god nivou. A osećam da smo sada u tom prostoru“, kaže ambasador, dodajući:
„Dolazimo u situaciju gde svako, ne samo da reaguje osetljivo, već zapravo skoro prestrašeno. I svi veruju da pokušavaju nekako da sebe zaštite“.
Smatra da se poverenje među zajednicama ne može uspostaviti policijskom kontrolom jedne teritorije, a situacija na Severu ga umnogome podseća na Severnu Irsku. Iako je britanska pozicija da specijalne jedinice treba da budu u mogućnosti da funkcionišu na Severu, to se tiče samo određenih zadataka u kojima se treba uhvatiti u koštac sa kriminalom i švercom.
Založio se, umesto specijalne policije, za veće prisustvo EULEX-a.
„KFOR ima ulogu, ali KFOR nije policija, EULEX ima ulogu, a možda je malo drsko kada britanski ambasador kaže da moramo da vidimo veće angažovanje EULEX-a. Ali ja mislim da je to neophodno, mislim da je ovo prostor u kome je priroda rada policije veoma važna. Nije iznenađenje ni to da bi bilo bolje da policajci iz srpske zajednice nisu napustili posao prošlog novembra“.
Kaže da su događaji tokom poslednje godine dana bili teški i frustrirajući, te da je zauzet drugačiji pravac i zamah, onaj napredak postignut sa Ohridskim sporazumom, stvorio bi prostor u kojem bi se mogla rešavati mnoga različita pitanja.
„Nažalost, nismo u takvoj poziciji i moramo da priznamo da je jednostrana akcija kosovske vlade od 26. maja da nasilno postavi gradonačelnike u opštinske kancelarije promenila parametre ovog pitanja i na neki način otežala stvari. To ne znači nužno da su Kosovo i kosovska vlada destabilišući faktor u regionu. Ali, mislim da je ta akcija svakako destabilišuća u smislu odnosa unutar ove zajednice, ali i u širim zajednicama na Kosovu“.
Ebot navodi da se međunarodne diplomate i dalje pitaju zašto su kosovskoj vladi ovakve mere bile potrebne, za koje će biti neophodno znatno vremena da se kriza na Severu reši.
