Poslanici su se sastali prvi put od bugarskih izbora 2. oktobra, četvrtih u zemlji za manje od dve godine. Izbor novog predsednika nacionalnog zakonodavstva bila je jedina tačka dnevnog reda.
Međutim, nijedan od kandidata koje su postavile dve najveće političke grupacije – koalicija desnog centra GERB-UDF i reformistička partija Nastavljamo promene – nije prikupio dovoljnu podršku tokom krugova glasanja da postane novi predsednik.
Bugarski mediji navode da je to prvi put da poslanici nisu izabrali predsednika tokom prve sednice novog parlamenta. Parlament planira da se ponovo sastane u četvrtak za još jedan pokušaj.
GERB, koji predvodi bivši premijer Bojko Borisov, bio je najveći dobitnik glasova na ovomesečnim izborima, a zaostao je za „Nastavljamo promene“ Kirila Petkova. Čini se da nijedna partija neće stvoriti stabilnu vladajuću koaliciju sa drugim strankama, što povećava izglede za još jedan izbor.
Borisov je vodio tri vlade između 2009. i početka 2021. Njegova reputacija je nagrizala zbog optužbi o korupciji, vezama sa oligarsima i gušenju slobode medija što je izazvalo proteste.
Krhka koalicija koju predvodi Petkov izgubila je u junu glasanje o poverenju. On je naveo da je Moskva koristila taktiku „hibridnog rata“ da sruši njegovu vladu nakon što je odbila da plati račune za gas u rubljama i naredila proterivanje ruskih diplomata iz Bugarske.
Mnogi Bugari dele proruska osećanja, što predstavlja plodno tlo za agresivnu propagandu Kremlja u balkanskoj zemlji.
Proruska stranka Vazrazdane osvojila je 10,2% glasova 2. oktobra, u odnosu na 4,9% na prethodnim izborima.
